Evropska unija umesto Francuske u Savetu bezbednosti?

Francuska i Nemačka su stubovi Evropske unije, a njihovu odgovornost za budućnost organizacije pojačao je Bregzit. Zato je francuski predsednik Emanuel Makron nedavno izneo svoju viziju budućnosti Evrope.

Usledila je reakcija iz Nemačke. Naslednica kancelarke Angele Merkel na mestu šefa Hrišćansko-demokratske unije, Anegret Kramp Karenbauer vidi budućnost Evropske unije u jačanju i odbrani evropskog životnog puta sa društvenim i političkim modelom različitim od onih u Kini, Sjedinjenim Državama i Rusiji.

Odbacila je predlog predsednika Makrona o kolektivizaciji dugova članica evrozone, uspostvaljanju socijalnog sistema i minimalnih plata na evropskom nivou.

Istovremeno je zatražila da Francuska svoje mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija ustupi stalnoj jedinstvenoj evropskoj stolici u ovom organu nadležnom za održavanje mira u svetu. I to je tačka neslaganja evropskih partnera.

Reforma Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija je tema kojom se decenijama bave stručnjaci međunarodnih odnosa. Glavni argument je taj da je svetsku organizaciju posle Drugog svetskog rata formiralo 50 država, a danas ih je četiri puta više i da su u Savet bezbednosti ušle države najzaslužnije za pobedu nad članicama Trojnog pakta – Sjedinjene Države, Velika Britanija, Francuska, Rusija i Kina.

Kako je rasla ekonomska moć Nemačke i Japana, ali i Brazila, ove zemlje su tražile svoje mesto. Činjenica je da danas u Savetu bezbednosti nije okupljena ona relativna ekonomska i vojna moć koja može da nametne ozbiljniju vrstu kolektivnih mera, tvrdi profesor Obrad Račić u svojoj knjizi "Ujedinjene nacije između moći i prava".

S druge strane, uprkos zajedničkoj spoljnoj i unutrašnjoj politici Evropske unije, ipak postoje razmimoilaženja, tako da je pitanje kako bi se usaglasile i iznele jedinstven stav u Savetu bezbednosti.

Uz to, za izmenu delova Povelje potrebna je dvotrećinska većina država članica Ujedinjenih nacija uključujući pet stalnih članica Saveta bezbednosti. Ali, one ljubomorno čuvaju svoje pravo veta, pa i Francuska, a preraspodela zahteva novi međunarodni poredak zasnovan na drugačijoj konstelaciji snaga u svetu.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike