Erdogan sam protiv svih, predsednički izbori u Turskoj 14. maja

Leteli su borbeni avioni i dronovi, odnosi sa Grčkom su dovedeni do tačke usijanja, zemlju potresa inflacija, ali turska opozicija i dalje ne uspeva da se dogovori oko zajedničkog protivkandidata Redžepu Tajipu Erdoganu na predsedničkim izborima koji će biti održani mesec dana pre nego što je prvobitno najavljeno.

"Hvala Bogu koji nas je doveo na zajednički put, poštovana omladino – vi koji ćete prvi put glasati na izborima 14. maja", rekao je turski predsednik obraćajući se podmlatku svoje partije u Bursi.

Na taj način, Erdogan je za mesec dana ubrzao izborni proces i skratio vreme opoziciji da se dogovori oko zajedničkog kandidata, koji će u izborni proces ući s blagom prednošću u odnosu na vladajuću koaliciju.

Turski analitičari smatraju da je Erdogan izabrao 14. maj kao datum održavanja izbora računajući na podršku konzervativnog dela biračkog tela, jer je na taj dan 1950. godine izbore dobio Adnan Mederes, čovek koji je Tursku približio Zapadu, ali je bio optuživan za orkestriranje serije napada na pripadnike grčke manjine. Menderes je pogubljen 1961. godine, pošto je prethodno svrgnut u vojnom udaru.

Erdogan ne bi ubrzavao proces da nije siguran u pobedu, smatraju turski mediji. Mizerne su šanse, navode, da turski lider izgubi mesto u predsedničkoj palati "Ak Saraj" ili većinu u parlamentu.

Takođe, upozoravaju da njegova stranka AKP, ukoliko se izuzmu istraživanja javnog mnjenja, ima jasnu prednost u svim ostalim sferama, uključujući apsolutnu dominaciju u ključnim medijima, koje mahom kontrolišu Erdoganu bliske osobe, pa postoji ozbiljna mogućnost da poruke njegovih rivala jednostavno ostanu zaglavljene u etru.

Istovremeno, Erdogan u kampanju ulazi kao predsednik Turske, pa se očekuje da će iskoristiti sve pogodnosti da dopre do najšire publike, dok nedavne promene izbornih zakona smanjuju mogućnost opozicije da valjano isprati izborni proces.

Erdoganu u prilog ne ide činjenica da je nekoliko dana pre objavljivanja dana na koji će biti održani izbori oko 47 odsto ispitanika najavilo da ni u kojem slučaju neće glasati za lidera AKP-a.

Četiri meseca pre otvaranja birališta, AKP može da računa na između 36 i 40 odsto glasova, dok koalicioni blok koji čini šest stranaka ima blagu prednost, čija će stabilnost mahom zavisiti od izbora protivkandidata.

Za sada, kao mogući Erdoganovi rivali pominju se lider republikanaca Kemal Kiličdaroglu, Ali Babakan iz Partije demokratije i progresa i nekadašnji predsednik Turske Abdulah Gul.

Gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu, koji u istraživanjima javnog mnjenja stoji bolje od Erdogana, takođe je na listi mogućih protivkandidata između ostalog i zbog činjenice da je pobedom na lokalnim izborima 2019. godine prekinuo dugogodišnju dominaciju AKP-a.

Problem njegove kandidature predstavlja presuda lokalnog suda u Istanbula koji ga je, sredinom decembra, osudio na dve godine i sedam meseci zatvora i zabranio mu da se bavi politikom zbog vređanja državnih zvaničnika. Imamoglu se, u međuvremenu, žalio na presudu, ali je ovaj proces u prvi plan izbacio Kiličdaroglua kao najverovatnijeg kandidata opozicije.

Bez obzira na auru neprikosnovenog lidera Turske, Erdogana prvi put očekuju neizvesni izbori, mahom zbog ekonomskih problema i inflacije.

Od dolaska na vlast 2003. godine, prvo kao premijer, a zatim i predsednik, Erdogan je popularnost gradio na ambicioznim infrastrukturnim projektima, dok je najveći izazov u političkoj karijeri vešto preživeo 2016. godine posle neuspelog vojnog udara. Potom je usledio žestok obračun sa političkim protivnicima i dramatično smanjivanje uticaja vojske, ali i pogoršavanje odnosa sa ostalim članicama NATO-a, posebno sa Grčkom.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike