Epilog pobune poljskih građana/ki: Vera i kazna

Foto: PrntScr / You Tube

„Jaroslave, zar imam manja prava nego tvoja mačka?”

Sećam se dva poučna primera iz mladosti moje bebibumerske generacije, koje su imale jasnu poruku da život nije fer i da je pravda u rukama moćnih: prva važi u fudbalu, sudija je uvek u pravu i nikada se nije desilo da promeni odluku koliko god igrači protestovali. Druga je slična, odluke vlasti se neće promeniti koliko god građani protestovali. Stotinak i kusur godina posle nebrojenih katastrofalnih grešaka, bilo je potrebno da se u fudbal uvede VAR, elektronska kontrola, korektiv sudijskih odluka i tako konačno postanemo svedoci redovnog poništavanja golova datih posle ofsajda, igranja rukom u napadu, dosuđivanja penala posle prekršaja koje sudija na terenu nije mogao jasno da uoči i oceni, i sličnih korekcija do juče neprikosnovenih sudijskih grešaka.

A znamo, jer smo doživeli i da poneki protesti mogu dovesti do promene neprikosnovenosti negde i ponekih odluka vlasti. Najnoviji primer su promene do kojih su ove godine dovele višemesečne litije u Crnoj Gori, a sećamo se, nije bilo tako davno i promene koje su doneli masovni protesti 5. oktobra u Srbiji. Nešto slično dešava se ovih oktobarskih i novembarskih dana u Poljskoj, podsećajući da je duga istorija protesta za prava, da su oni moguće efikasni ako su dovoljno masovni i istrajni. Ali oni su ujedno i podsetnik da stečena prava  (na žalost)  moraju iznova da se brane.

NE/PRAVO:Stotine hiljada Poljakinja i Poljaka protestovalo je protiv odluke Ustavnog suda Poljske od 22. oktobra po kojoj je abortus i u slučaju nepravilno razvijenog fetusa neustavan. Presuda je trebalo da bude formalno objavljena 3. novembra, čime bi stupila na snagu, ali je Poljska vlada odlučila da odloži objavljivanje i njeno sprovođenje – jer je pokrenula višenedeljne proteste. Protesti su za sada uspeli pošto nova odredba nije stupila na pravnu snagu, ali ne treba sumnjati da će sličnih pokušaja biti i u budućnosti. Takođe ne treba zaboraviti ni da su Poljakinje proživljvale još jednu dramu čije će posledice po njihovo dostojanstvo, integritet, fizičko i psihičko zdravlje osećati još dugo.

U Poljskoj se svake godine izvede manje od dve hiljade legalnih pobačaja, po službenim podacima, ali ženske organizacije procenjuju da ih gotovo sto puta više – 200.000 žena počini ih ilegalno ili u inostranstvu. Nedavno ispitivanje javnog mnijenja pokazalo je da 66 posto Poljaka ne odobrava odluku Ustavnog suda, a 69 posto podržalo bi referendum o pobačaju.

Otkako su došli na vlast 2015. vladajući poljski konzervativci Kačinjskog pokušavali su da potpuno ukinu ono malo što je ostalo od prava žena na veštački prekid trudnoće, propisano jednim ne samo u Evropi, već i u globalnim dimenzijama cenjeno, od najrestriktivnijih zakona o abortusu. Odlučili su se oktobra ove godine na pooštravanje zakona koji je, sećamo se, pre skoro tri decenije, posle mučnih debata donet kao nacionalni kompromis 1993. godine i koji su pokušavali više puta da učine još restriktivnijim, ali su se uvek povlačili pred protestima stotina hiljada Poljakinja. I Poljaka.

Računajući verovatno na antipandemijske mere ograničenja javnih okupljanja i opravdani strah ljudi od širenja zaraze, poljska Vlada je ponovo pokušala da umanji mogućnosti legalnog abortusa, tako da on bude moguć samo iz dva od postojeća tri razloga, ako je ugrožen život majke ili je trudnoća plod krivičnog dela silovanja ili incesta. Rizičnost trudnoće, tj. nepravilan razvoj fetusa je otpao kao razlog za odobranje abortusa, možda i zbog toga što je najveći broj zahteva, više od 98 posto, bio baziran upravo na tom razlogu. Jasno je naravno svim stranama da nema i ne može ni da bude baš toliko deformisanih fetusa, samo je razlika u tumačenju tog podatka. Po jednima, to je odraz očajničkog nastojanja hiljada žena da nekako sporazumno sa lekarima, ipak dođu do dozvole za abortus, po drugima, to je signal široko rasprostranjenog zlopotrebnog dogovaranja lekara i trudnih žena koje traže abortus. I dok bi zaključak jednih trebalo da bude da je liberalizacija dozvoljenosti abortusa neophodna, oni drugi koji su na žalost prevagnuli, zaljučili su da treba na svaki način da zatvore i tu, vrlo malu mogućnost dobijanja dozvole za abortus.

Ne usuđujući se da izađu sa predlogom u poljski parlament Sejm, Vlada je našla prečicu da grupa poslanika/ica Prava i Pravde zatraži ocenu Ustavnog suda u kome su sada sve sudije, osim jednog, izabrane po preporuci vladajuće stranke.

Očekivano, Ustavni sud je ocenio 22. oktobra da je fetus dete u prenatalnoj fazi koje kao ljudsko biće ima pravo na dostojanstvo i na život. Ukratko, da takva beba mora da se rodi, čak i kada bi njen kratak život bio neizreciva patnja, i za nju i njene roditelje, kako bi bila krštena i dostojno sahranjena.

Ostali su autistično slepi da ta odluka neće sprečiti abortuse, već će ih izmesiti u druge zemlje, za one koji mogu to da finansiraju ili će ih odvesti u ilegalne zone, što je najčešći slučaj i odnosi se većinu žena koje nemaju novca da otputuju u druge zemlje. Broj napuštene dece će porasti, kao i broj smrtnih slučajeva i/ili neplodnosti žena u najboljim fertilnim godinama usled ilegalnih nebezbednih abortusa.

POTONUĆE U KRVI:Ovo su najveće demonstracije u Poljskoj od velikog pokreta Solidarnosti osamdesetih koji je doveo do pada komunizma. Stotine hiljada ljudi okupiljalo se u Varšavi na demonstracijama koje su povele aktivistkinje za ženska prava Ženski štrajk (Strajk Kobiet) protiv gotovo potpune zabrane pobačaja. U jednom danu su po policijskim podacima skupilo 430.000 ljudi na više od 400 skupova širom zemlje. Nisu se zadržale samo na protestu protiv zabrane abortusa, pojavili su se i vrlo glasni zahtevi za ostavku ultrakonzervativne vlade.

Demonstranti su u Varšavi skandirali „nosite se” i vulgarno psovali vladajuću stranku, a u masi je i puno transparenata sa porukama „Katolička crkva potonuće u krvi žena”, „Ovo je rat a revolucija je žena”. U Varšavi i Krakovu masa je policajcima u kordonima vikala „Skini uniformu, izvini se majci”.

A ovo je pesma koju su Poljakinje pevale na protestima protiv zabrane abortusa u Poljskoj gde su danima trajali protesti zbog skandalozne odluke Ustavnog suda da zabrani abortus ženama čak i u slučajevima kada je fetus oštećen ili bolestan. To je uskoro postala nezvanična hima protesta, iako se radi  pesmi koja je nastala pre tri godine, ali se potpuno uklopila u trenutni kontekst dešavanja protiv kojeg se bore ne samo Poljakinje, nego čitavo društvo, zgroženo činjenicom da u moderno i savremeno doba nastaje problem koji se tiče slobode izbora. Na srpskom Tviteru se pojavio titlovani spot ove pesme koji se posle širio po društvenim mrežama:

„Tvoja vlada, tvoja vera, moja greška, moja kazna. Moj svet je u tvojim rukama. Držiš milion godina u svojim rukama. Gledaj me pravo u oči – ja sam tvoja majka, sestra, kći, supruga i stojim uzdignute glave.Trenutno nas milion stoji i niko nas se ne boji. Stojim, vrištim, stojim, vrištim. Moćniji nego što ste mislili, ali vratićete sve što ste uzeli. Tvoja greška, tvoja greška, tvoja veoma velika greška.“ (izvor Noizz.rs novinarke NOIZZ Poljska pridružile su se protestima zbog zabrane abortusa)

#ToJestWojna – Ovo je rat  – slogan je pokreta. Ljutnja protiv sveštenstva među najizrazitijim je obeležjima protesta. Pojavili su se protesti za vreme misa, grafiti na crkvama i ljutiti verbalni sukobi sa sveštenicima. Katoličke crkve postale su novootvoreno polje u borbi za pravo na pobačaj u Poljskoj. Protesti protiv crkve nezapamćeni su u toj tradicionalno katoličkoj zemlji i zabrinuli su vlasti i dovele do mobilizacije krajnje desnih skupina. Svuda prisutni mladići u crnome, često obrijanih glava, udružili su se u „nacionalnu gardu“ i čuvaju crkve od ljutitih žena.

Glasnogovornik poljske biskupske konferencije Leszek Gesiak rekao je novinarima: „Crkva nije ta koja je počela ovaj rat. Nismo ovo želeli.”

(Novi magazin)

Napišite komentar