Dojče vele: Rasizam je u Nemačkoj deo svakodnevice

Da li ste i sami nekada bili žrtva rasizma? Više od petine (22 odsto) stanovnika Nemačke na to pitanje odgovorilo je sa "da".

Prva studija o Nacionalnom pokazatelju diskriminacije i rasizma (NaDiRa) Nemačkog centra za istraživanje integracije i migracija (DeZIM) objašnjava šta to konkretno znači za one koji su pogođeni i kako se društvo u celini odnosi prema toj temi.

"Mi živimo u rasističkom društvu"

I pre nego što je direktorka instituta DeZIM Naika Forutan predstavila u Berlinu detalje studije, ona se osvrnula na trenutno stanje kada je u pitanju naučno istraživanje ove teme.

Empirijsko znanje o rasizmu u Nemačkoj je "relativno slabo" razvijeno. "U Nemačkoj ne postoji nijedna univerzitetska katedra za istraživanje rasizma", rekla je.

Reprezentativna studija, za koju je intervjuisano 5.000 osoba, u toj formi je novo područje i za Naiku Forutan i za njen tim. I to s prilično neočekivanim rezultatima: "Zaista smo bili iznenađeni podatkom da je 90 odsto ispitanih reklo da u Nemačkoj postoji rasizam".

Još je više iznenadila izjava: "Živimo u rasističkom društvu". Prema Forutan, to ukazuje na percepciju institucionalnog i strukturalnog rasizma.

Diskriminacija zbog boje kože i kose, marame na glavi ili imena

Istraživanje se fokusiralo na šest grupa: Jevreje, muslimane, Sinte i Rome, crnce, Azijate i istočne Evropljane.

Kako proizlazi iz studije, iskustva sa diskriminacijom prvenstveno doživljavaju ljudi "prepoznatljivi po boji kože i kose, ali i po svojim kulturnim karakteristikama: jer nose maramu ili imaju strano ime".

Istovremeno, postoje fenomeni koje naučni tim opisuje kao "gradacije", na primer u slučaju diskriminacije na tržištu rada ili prilikom potrage za stanom. "Ako su pogođeni Jevreji ili crnci, onda se ti slučajevi pre opisuju kao rasistički, nego kada se radi o Sintima i Romima ili muslimanima".

Slična je situacija i za same pogođene: "Ne ponašaju se ništa manje rasistički", kaže Naika Forutan.

Rasizam nije pitanje obrazovanja i porekla

Studija dolazi i do saznanja da su diskriminatorski načini razmišljanja i ponašanja protkani kroz sve nivoe obrazovanja i da nemaju nikakve veze s poreklom.

Takođe, i žrtve rasizma mogu da budu počinioci. To je veoma često pitanje hijerarhije, kaže Forutan.

Ona uočava i paralele s nalazima iz istraživanja koja se bave rodnim pitanjima: "Teoretski, rasizam i seksizam su na istom nivou".

Predstavljajući studiju, ministarka za porodicu Liza Paus prisetila se terorističkih napada na sinagogu u Haleu (Saksonija-Anhalt) 2019. i jedan šiša-bar u Hanauu (Hesen) 2020. godine.

Ti napadi s mnogo smrtnih slučajeva kod političarke stranke Zeleni podstiču mnoga neugodna pitanja: "Zašto rasizam tako tvrdoglavo preživljava? Kako rasizam može pouzdano da se identifikuje?"

Sedamdeset odsto je spremno da se angažuje protiv rasizma

Ali, niko nema brze i jednostavne odgovore, čak ni ministarka.

Ona je istovremeno najavila da će planirani Zakon o podsticanju demokratije "strukture za angažman civilnog društva protiv ekstremizma i rasizma učiniti stabilnijim i održivim".

Pritom se može računati na veliku podršku stanovništva. Prema istraživanju, 70 odsto ljudi spremno je da se na različite načine uključi u borbu protiv rasizma.

S druge strane, trećina ispitanih često doživljava žrtve rasizma kao "suviše osetljive", a gotovo polovina smatra da "nepotrebno strahuju".

Studija koja je predstavljena trebalo bi da bude temelj za dalja istraživanja. Planirano je da se diskriminacija i rasizam u Nemačkoj konstantno prate.

Politika, nauka i civilno društvo očekuju smislene uvide u uzroke, razmere i posledice rasizma. Ministarka za porodicu Paus zaključuje: "Rasizam je svuda, on je ovde među nama"
.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike