Daleki istok – rat tigrova od papira, kineski beli papir protiv japanske plave knjige

Ubrzano naoružavanje velikih sila na Dalekom istoku prati žestoka retorika, pa je Kina objavila Beli papir nazvan "Tajvansko pitanje i ujedinjenje Kine u novom dobu", koji se smatra jasnom porukom vlastima ovog ostrva i međunarodnoj zajednici kakve su namere Pekinga u pogledu budućnosti Tajvana.

"Kina je jedna i Tajvan je njen deo. To je nepobitna istorijska i pravna činjenica. Tajvan nikada nije bio država… Nikada pre nismo bili tako blizu, toliko sigurni u sebe i toliko sposobni da ostvarimo cilj nacionalnog ujedinjenja", navodi se u kineskom dokumentu, trećem te vrste od 1993. godine.

Prethodna dva, "Tajvansko pitanje i ujedinjenje Kine" iz 1993. i "Princip jedne Kine i Tajvansko pitanje" iz 2000. godine smatrani su ključnim smernicama politike Pekinga prema Tajvanu.

Treći po redu beli papir o statusu Tajvana, objavljen je posle nedelju dana dugih manevara kineskih oružanih snaga oko ovog ostrva, tokom kojih su kineska mornarica, avijacija i kopnena vojska uvežbavali "blokadu i ujedinjenje".

Kina je, istovremeno, navela da se zalaže za mirno ujedinjenje, na način na koji su pod okrilje Pekinga, prethodno, vraćene bivše portugalske i engleske kolonije, Makao i Hong Kong.

"Spremni smo da napravimo širok prostor za mirno ujedinjenje, ali nećemo ostaviti mesta za bilo kakvo secesionističko delovanje", navodi se u "Belom papiru", koji kineski Global tajms ocenjuje kao "odgovor na novi talas tenzija u Tajvanskom moreuzu" podignut posle posete predsednice Predstavničkog doma Kongresa, Nensi Pelosi.

U vežbanju ujedinjenja učestvovalo je više od 100 borbenih aviona i dvadesetak ratnih brodova, uključujući nosač aviona i nuklearnu podmornicu, nekoliko balističkih projektila preletelo je Tajvan i palo u more stotinak kilometara od japanskog ostrva Jonaguni.

Japan je, odmah, zatražio prekid manevara, tvrdeći da Peking narušava mir na Dalekom istoku.

Japanska "Plava knjiga", Kurilska ostrva i nosači aviona

Razmenu oštrih reči na Pacifiku počeo je Japan još krajem aprila, kada je u "Plavoj knjizi", po prvi put posle 2003. godine, Kurilska ostrva opisao kao okupiranu teritoriju i odnose sa Rusijom vratile na nivo od pre šezdeset godina, te dodatno umanjile ionako "kilave" šanse da dve države reše preostala otvorena pitanja.

Istovremeno, Japan je ocenio da su stabilni odnosi sa Kinom od ključne važnosti, iako je, pre svega nekoliko meseci, Peking označavan kao glavna nepoznanica u složenoj slagalici stabilnosti Dalekog istoka.

Retorika u Tokiju znatno je promenjena pošto su kineski projektili, prošle sedmice, pali u more 100 kilometara od najudaljenijih japanskih ostrva, što je ministar odbrane Nobuo Kiši ocenio "ozbiljnom pretnjom po teritoriju i građane Japana".

Američki vojni eksperti su, odmah zatim, upozorili da kineska blokada Tajvana predstavlja, istovremeno, i jasnu poruku Vašingtonu i Tokiju da se mogu naći na meti projektila ukoliko pokušaju da priteknu u pomoć vlastima ovog ostrva.

"Kinezi su rešili dilemu da li bi Japan mogao izbeći mešanje u konflikt u Tajvanskom moreuzu", rekao je za Njujork tajms stručnjak za japansku spoljnu politiku sa univerziteta Stanford, Danijel Šnajder.

Već ranije, Japan je izdvojio značajna sredstva za modernizaciju oružanih snaga i dva višenamenska razarača broda, Izumo i Kaga, prepravljeni su u nosače aviona, prve ovakva brodove japanske mornarice od Drugog svetskog rata.

Vojni budžet Japana udvostručen je posle početka ruske invazije na Ukrajinu, a ta država je postavljena na sam vrh liste japanskih spoljnopolitičkih problema, rame uz rame sa Severnom Korejom.

Diplomatske sporove dodatno su zakomplikovali i mornarički manevri koje su, gotovo istovremeno, sredinom aprila izvele ruska i japanska mornarica.

Ruski projektili dometa 2.000 kilometara lansirani iz dve podmornice u Japanskom moru, dok su istovremeno japanski izvori naveli da je u vežbi učestvovalo ukupno 15 plovila.

Vežbe gađanja u Japanskom moru vremenski su se podudarile sa manevrima mornarica SAD i Japana, u kojima su učestvovali brodovi američke Sedme flote predvođene nosačem aviona "Abraham Linkoln".

"Plava knjiga" objavljena je u trenutku kada bilateralni odnosi Rusije i Japana gotovo i ne postoje, između ostalog jer je, posle japanske odluke da se pridruži sankcijama, Moskva odbacila mogućnost nastavka pregovora o budućnosti Kurilskih ostrva.

Japan je posle 2003. godine prestao da pominje Kurilska ostrva kao okupiranu teritoriju, pošto su i Tokio i Moskva pokušali da ovaj problem reše diplomatski, ali je rat u Ukrajini promenio retoriku vlade premijera Fumija Kišide.

Ostrva na granici između Ohotskog mora i Tihog okeana, u Rusiji poznata kao Južni Kurili, a u Japanu kao "severna teritorija", predmet su spora dveju država još od konca Drugog svetskog rata, kada su sovjetske snage zauzele ostrva Kunaširi (ruski Kunašir), Etorofu (ruski Iturup), Šikotan i mali arhipelag Habomai.

Najnoviji u seriji sporova Japana i Rusije počeo je krajem februara kada je vlada u Tokiju rusku ofanzivu na Ukrajinu nazvala "ozbiljnim kršenjem međunarodnog prava" i pridružila se kaznenim merama koje je Zapad uveo Moskvi.

Moskva je, u kontraudaru, svrstala Japan na listu "neprijateljskih država" i prekinula pregovore o mirovnom sporazumu između dve države, kojim je trebalo da budu rešena pitanja koja su ostala otvorena posle Drugog svetskog rata, uključujući i sudbinu Kurilskih ostrva.

Serija incidenata u Pacifiku

Porinuće novog kineskog nosača aviona i najava promocije strateškog bombardera vremenski su se podudarili sa serijom rizičnih poteza kineskih, ruskih, američkih i japanskih mornarica u Pacifiku.

Kineskim manevrima priključio se i nosač aviona "Ljaoning", koji je prokrstario vodama južno od Japana i istočno od Tajvana, posle čega je Peking optužio japanske vlasti da prate i ometaju ovaj brod. "Ne trebaju nam posebni fotografi sa japanskih brodova i aviona", rekao je portparol kineskog ministarstva odbrane.

Vlasti u Tokiju su u pratnju kineskih ratnih brodova poslali nosač aviona "Izumo", najveći ratni brod japanske mornarice od Drugog svetskog rata, tvrdeći da su kineski avioni izveli stotine letova u međunarodnim vodama južno od Japana.

U složene odnose uključili su se i Rusi, sa kojima se Japanci već decenijama spore oko Kurilskih ostrva. Ostrva na granici između Ohotskog mora i Tihog okeana, u Rusiji poznata kao Južni Kurili, a u Japanu kao "severna teritorija", predmet su spora dveju država još od kraja Drugog svetskog rata, kada su sovjetske snage zauzele ostrva Kunaširi (ruski Kunašir), Etorofu (ruski Iturup), Šikotan i mali arhipelag Habomai.

Najnoviji u seriji sporova Japana i Rusije počeo je krajem februara, kada je vlada u Tokiju rusku ofanzivu na Ukrajinu nazvala "ozbiljnim kršenjem međunarodnog prava" i pridružila se kaznenim merama koje je Zapad uveo Moskvi.

Moskva je, u kontraudaru, svrstala Japan na listu "neprijateljskih država" i prekinula pregovore o mirovnom sporazumu dveju država, kojim je trebalo da budu rešena pitanja koja su ostala otvorena posle Drugog svetskog rata, uključujući i sudbinu Kurilskih ostrva.

Kineska državna televizija emitovala je snimke zajedničkih patrola sa ruskim avionima iznad Pacifika, najavljujući mogućnost da se u bliskoj budućnosti u takvim manevrima pojave i najmodernije letelice obe države – ruski "Su-57" i kineski "J-20".

Tenzije na Pacifiku podignute su krajem aprila kada su ruske podmornice ispalile krstareće rakete "kalibar" na mete u Japanskom moru. Vežbe gađanja u Japanskom moru vremenski su se podudarile sa manevrima mornarica SAD i Japana, u kojima su učestvovali brodovi američke Sedme flote predvođene nosačem aviona "Abraham Linkoln".

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike