Brige za budućnost NATO na 70. rođendan

Foto: Pixabay

Severnoatlantski savez na samitu kod Londona obeležava 70. rođendan, ali bi se proslava mogla pretvoriti u prikaz nejedinstva u NATO sa tenzijama među liderima i sukobljenim shvatanjima šta su najveći izazovi zapadne vojne alijanse, ocene su svetskih medija koje prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).

Ispod rođendanskog raspoloženja, tenzije će ključati dok transatlantska vojna zajednica obeležava 70 godina postojanja na skupu u blizini Londona 3. i 4. decembra, ocenjuje Rojters.

Žalbe američkog predsednika Donalda Trampa da mora da „subvencioniše“ Evropu primorale su članice da povećaju svoje doprinose, dok je francuski predsednik Emanuel Makron prošlog meseca podigao prašinu rekavši da je NATO „moždano mrtav“ i predložio „strateški odnos“ s Rusijom.

Na samitu saveza treba očekivati užarenu debatu i oko pretnji Turske da će glasati protiv odbrambenog plana za baltičke države i Poljsku, ako NATO ne proglasiti kurdske snage – Jedinice narodne odbrane (YPG) teroristima, što nije verovatno budući da su YPG pomogle u pobedi nad ekstremističkom organizacijom Islamska država.

Partneri u NATO su suočeni sa teškim i urgentnim pitanjima koje treba rešiti i koja će se pojaviti na samitu kod Londona, ali nije jasno da li će biti rešena ni na izbliza odlučan način, ocenjuje Gardijan u uredničkom uvodniku.

NATO je suočen sa neizvesnošću kada je reč o obavezivanju Trampa prema alijansi. To pokazuje, kako ističe Gardijan, oduka SAD o povlačenju sa severa Sirije, da dozvoli Turskoj, takođe članici NATO-a, da izvrši invaziju. Ali neizvesnosti oko razmišljanja SAD o alijansi bilo je i pre Trampa, pošto su i njegovi prethodnici Džordž Buš i Barak Obama, bili nestrpljivi s alijansom, posebno oko deljenja troškova.

Francuski predsednik je sa pravom istakao još veći izazov kada je reagovanje NATO u vezi sa Sirijom nazvao „moždanom smrću“ i sugerisao da su potrebne „nove alijanse i novi načini saradnje“ protiv pretnje od terorizma, ocenjuje Gardijan, ukazujući da je Makronov komentar podstakao raspravu s istočnim članicama koje kao glavnu pretnju vide Rusiju a ne terorizam.

Napad na londonskom mostu prošle nedelje će nesumnjivo ojačati verovanje nekih članica NATO da je terorizam, a ne Rusija, jedni zajednički neprijatelj alijanse, ali bi to bila greška, ocenjuje spoljnopolitička urednica britanske televizije Skaj Debra Hejns.

Iako članice treba da reaguju na pretnje koje predstavljaju terorističke organizacije, poput Islamske države ili Al-Kaide, to nije egzistencijalna pretnja po evropski način života i slobode, ističe urednica Skaja dodajući da napori država kao što je Rusija u kršenju međunarodnih pravila, podrivanju demokratskih vlada i eksploatisanju podela u društvu predstavljaju daleko podmukliju opasnost po bezbednost saveznika.

Oba izazova – Rusija i terorizam – treba da budu deo fokusa NATO za budućnost, kao i niz drugih pitanja, poput klimatskih promena, migracija i kako se postaviti prema Kini koja će postati najveća svetska privreda u narednih pet godina. Očekuje se da će ta pitanja biti na dnevnom redu lidera NATO u Londonu, ukazuje Hejns.

Okupljanje osmišljeno kao proslava jednog od najvažnijih svetskih vojnih saveza rizikuje da postane predstava nejedinstva – i to ovog puta ne zato što je Tramp nešto rekao ili uradio, ističe Blumberg.Lideri NATO će ove nedelje morati da brinu o druga dva predsednika – Makronu i turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu koji je uznemirio članice saveza odlukom da pošalje trupe u Siriju i kupi ruski antiraketni sistem, ukazuje Blumberg, dodajući da je situacija pogoršana javnim razmenama uvreda dva predsednika.

Tri značajne članice alijanse – SAD, Francuska i Turska – na samit donose suprotstavljene programe, zbog čega bi okupljanje moglo da pojača zabrinutost o budućnosti NATO, umesto da se slavi, kako zvaničnici i lideri saveza redovno kažu, najuspešnije vojno grupisanje u istoriji.

Zvaničnik SAD je rekao da će Tramp želeti da prioritet bude uključenje NATO u suzbijanje sve većeg uticaja Kine. On je rekao da će Tramp takođe pritisnuti saveznike da povećaju odbrambenu potrošnju i da isključe kineske kompanije iz izgradnje 5G mreža. S druge strane, Makron želi da terorizam, a ne Kina, bude prioritet alijanse. Povrh toga, Ankara želi da se prihvate turski ciljevi na severu Sirije, između ostalog da se kurdske snage klasifikuju kao teroristička pretnja.

Članice alijanse povećale su izdvajanja za odbranu, a NATO i dalje privlači nove države – Severna Makedonija će povećati broj lidera na 30, dok ih je u vreme pada Berlinskog zida bilo 15.

Ovakve uspehe, međutim, ocenjuje Blumberg, nadglasavaju javne rasprave o tome na šta NATO treba da se fokusira i za šta treba da se zalaže. U pokušaju da obuzda debatu, Nemačka je predložila formiranje ekspertske grupe koja bi sastavila izveštaj o budućem političkom obliku alijanse.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike