Bajdenov plan za disciplinovanje neposlušnih političara na Zapadnom Balkanu

Pred put u Evropu iz Bele kuće je saopšteno da je predsednik Bajden stavio potpis na Uredbu sa proširenim kaznama za neposlušne na Zapadnom Balkanu.

Pod sankcijama se može naći bilo ko za koga Sekretarijat za finansije utvrdi da je "odgovoran ili da je saučesnik, direktno ili indirektno angažovan u akcijama ili politici koje prete miru, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnom integritetu bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu i podriva demokratske procese".

Brisel se ograđuje, kažu, EU ima svoju politiku prema Zapadnom Balkanu.

"Naš angažman u regionu je veoma snažan. Razgovor o potencijalnim sankcijama nije na dnevnom redu. Svaku odluku o tome moraju jednoglasno doneti sve zemlje članice. U ovom trenutku o tome se ne razgovara kada je reč o partnerima na Zapadnom Balkanu", navodi Peter Stano, portparol Evropske unije.

Kazne su zaprećene i odgovornima za kršenje ljudskih prava, korupciju i ugrožavanje primene bilo kog sporazuma o regionalnoj bezbednosti – uključujući Prespanski sporazum iz 2018. i Međunarodni mehanizam, koji je naslednik Haškog tribunala. Analitičari to tumače kao način da se disciplinuju političari, a da se narodu čini da obični ljudi nisu ugroženi.

"To je ustvari poruka pojedinačnim državnicima – mi možemo uvek, svakoga da stavimo na crnu listu, kao što se desilo Salji Beriši. Zato je Albanija sada eksplicitino pomenuta. Ovo je ustvari način da vam Amerikanci kažu – ako ne budete bili kooperativni, ako ne budete imali razumevanje za naše argumente i za naše planove, u svako doba možemo da stavimo vas i vašu porodicu stavimo na spisak ljudi kojima je zabranjena viza, kojima možemo da zamrznemo račune u američkim bankama", smatra Ljiljana Smajlović, kolumnista Nedeljnika.

Osobama, kažnjenim po Bajdenovoj uredbi, biće blokirana sva imovina u Sjedinjenim Državama, dok će američkim državljanima biti zabranjeno da posluju s njima. Biće im zabranjeno i da uđu u Ameriku ili dobiju vizu.

"Ja mislim da je uredba napisana ranije i da se čekalo da bude Savet bezbednosti, da se čekalo da bude odluka o Ratku Mladiću, da se čekalo da počnu pregovori odnosno da se čekalo kada je malo veća pažnja međunarodne zajednice. To je da bi se taj efekat maksimizirao i da bi se poslala ta Bajdenova poruka – Amerika se vratila", dodaje Smajlovićeva.

Povodom Bajdenove uredbe oglasio se i američki državni sekretar Entoni Blinken. Navodi da su Sjedinjene Države rešene da osiguraju stabilnost i bezbednost Zapadnog Balkana, što bi, kako ističe, omogućilo državama u regionu da ispune svoj potencijal kao slobodne i prosperitetne demokratije.

Beriša poslednji na "crnoj listi", tu su i Dodik, Karadžić, Mladić…

Poslednji od bivših lidera sa Balkana koji je završio na američkoj "crnoj listi" je nekadašnji albanski predsednik i premijer Salji Beriša, kojem je, kao i članovima njegove porodice, zabranjen ulazak u Sjedinjene Države.

"Korupcija bivšeg predsednika Albanije Saljija Beriše podrila je demokratiju u Albaniji", napisao je tada na Tviteru američki državni sekretar Entoni Blinken.

Stejt department je objasnio da je Beriša bio umešan u zloupotrebe javnih fondova i da je koristio moć kako bi stekao korist za sebe, članove porodice i političke saradnike. 

Od ranije su na "crnoj listi" lideri Albanske nacionalne armija, koja je 2003. godine upisana na listu terorističkih organizacija UN, Gafur Adili i Idajet Bećiti.

Mlađi brat Ramuša Haradinaja je na tu listu dospeo posle sukoba u Makedoniji, kada su ga zapadne obaveštajne službe označile kao jednog od glavnih organizatora prebacivanja bivših boraca OVK na makedonsko ratište.

Na listi su i nekadašnji regionalni komandanti OVK Sami Ljuštaku i Rustem Mustafa, Redžep Seljimi, kao i bliski saradnik Hašima Tačija, Azem Sulja, poznat i pod nadimkom Veliki ujak.

Iz Bosne i Hercegovine, na listi su nekadašnji glavni obaveštajac Alije Izetbegovića Bakir Alispahić, a takođe i Hasan Čengić, Enver Hadžihasanović i Sead Šahinspahić.

Od 2017. godine, na "crnoj listi" se nalazi i Milorad Dodik. Tu su i kompletna porodica Radovana Karadžića, Biljana Plavšić, Ratko Mladić, Momir Talić, Stojan Župljanin, Ljubiša Beara, Radislav Brđanin, Milan i Sredoje Lukić, Momčilo Mandić, Milan Mrkšić.

Nekadašnji predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević nalazi se na crnoj listi SAD, iako je umro u pritvorskoj jedinici Haškog suda još 2006. godine. Na listi su i imena Momira Talića, Mila Mrkšića i Gorana Hadžića, koji su takođe, u međuvremenu, preminuli.

Na listi su i Hrvati: Mario Čerkez, Ljubo Česić Rojs, Tihomir Blaškić, Valentin Čorić, Ante Jelavić, Drago Jelavić, Vinko Marinović i Mladen Naletelić.

Prvobitnu uredbu doneo Džordž Buš mlađi 2001. godine 

Prvobitnu uredbu o vanrednim merama povezanim sa regionom Zapadnog Balkana, koja je na snazi još od 26. juna 2001. godine, doneo je tadašnji američki predsednik Džordž Buš mlađi.

Buš je tada potpisao izvršnu uredbu broj 13219 prema zakonu o suočavanju sa neuobičajenim i velikim pretnjama po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku SAD koju u ovom slučaju predstavljaju akcije ljudi koji se bave, pomažu, sponzorišu ili podržavaju ekstremističko nasilje u bivšoj Republici Makedoniji i drugim delovima regiona Zapadnog Balkana, ili delima koja se odnose na opstrukciju sprovođenja Dejtonskog sporazuma u Bosni ili rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999. na Kosovu.

Predsednik Buš je tu uredbu dopunio u onoj koja nosi broj 13304, od 28. maja 2003. godine, kako bi preduzeo dodatne korake u vezi sa delima koja se odnose na opstrukciju sprovođenja Ohridskog sporazuma iz 2001, u vezi sa Makedonijom.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар