AP: Evropske krajnje desničarske partije se trude da privuku mlade

Krajnje desničarske evropske partije udvaraju se mladim nastojeći da ih privuku za izbore za Evropski parlament koji se održavaju ovog meseca.

Mladi su generacijama odbacivali ekstremnodesničarske partije, ali agencija AP navodi da se mladi glasači sada okreću ka desnici više i brže nego njihovi roditelji.

Kranje desničarske partije takođe predlažu kandidate koji su u dvadesetim i ranim tridesetim godinama da bi privukli mlade u zemljama kao što je Belgija, navodi AP.

Oni koriste agresivne kampanje preko društvenih mreža i igraju se temama omiljenim među belim suprematistima u SAD, poruka koja se prihvata u nekim zemljama.

Kako navodi AP, taj trendi bi mogao da ima veliki uticaj na predstojeće evropske izbore na kojima se odlučuje o sastavu novog Evropskog parlamenta, kao i o nekim nacionalnim vladama.

Novi ekstremno desničarski kandidati su upadlivo mladi ali insistiraju na tome da ih ne treba smatrati novajlijama i predstavljaju se kao predstavnici najtradicionalnije stare Evrope.

U Belgiji fotogenični 26-ogodišnji Dris van Langenhofe, je među glavnim kandidatima ekstremnodesničarske partije Flams Belang (Flamanski interes).

U Francuskoj na čelu liste partije Nacionalno okupljanje (bivši Nacionalni front) Marin Le Pen za predstojeće evropske izbore je kandidat starosti 23 godine i član partije od svoje 16. godine.

U Danskoj vodeći kandidat za Dansku narodnu partiju je 29-ogodišnjak koji već ima dugo iskustvo u kampanjama.

U Španiji glavni portparol partije Voks (Vox) ima 27 godina i prošlog meseca je izabran u parlament.

Ovi kandidati su deo napora evropskih ekstremnodesničarskih stranaka da usmere svoju antiimigracionu, evroskeptičnu poruku ka mladima, navodi AP.

Mladi evropski glasači imaju običaj da izlaze na izbore manje nego stariji glasači , ali su se u mnogim zemljama okrenuli dalje i brže ka desnoj strani poslednjih godina kao što pokazuju rezultati izbora ili partijska članstva u Italiji, Francuskoj, Španiji i Austriji.

Ovo je značajna promena od situacije u posleratnoj Evropi kada je ekstremna desnica identifikovana sa nacistima i holokaustom u kome je ubijeno šest miliona Jevreja, marginalizovana i zasenjena Evropom koja se ujedinjuje.

Protivnici kažu da su današnji ekstremnodesničarski kandidati okitili stara rasistička uverenja i prećutni poziv na nasilje zalažući se za prohrišćansku, antiislamsku ideologiju. Samo što sada apeluju na segment stanovništva koji se ne seća dokle su nekadašnja ekstrmistička uverenja dovela kontinent, do svetskog rata i skoro cele Evrope u ruševinama.

Prema procenama anketa 17 procenata italijanskih glasača starih od 18 do 34 godina glasali su za ekstrmno desničarsku Ligu 2018. godine u poređenju sa samo pet odsto 2015. godine. U Austriji 30 odsto najmljađih glasača opredelilo se za Slobodarsku partiju 2017. godine u poređenju sa 22 odsto 2013, čime je ona postala najpopularnija partija među omin starim između 16 i 29 godina.

U Nemačkoj partija AfD je zabeležila porast dok je podrška mladih za Zelenu stranku stagnirala. U Francuskoj se vide slilčne tendencije.

Iako je migracija u Evropi opala, kontinent se i dalje bori sa posledicama dolaska stotina hiljada ljudi samo poslednjih nekoliko godina. U više anketa uključujući anketu koju je TUI fondacija objavila ovog meseca migracija i azil su opisani kao najvažnije teme dok je životna okolina na dalekom drugom mestu.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike