Najbrže vesti u Srbiji

Slavko svija svoje gnezdo na dedovini

DOK se priseća dana izbeglištva, odnosno juna 1999. godine, kada je sa roditeljima, sestrom i bratom na traktoru krenuo u raseljništvo iz rodnog Drsnika kod Kline sa samo petnaestak godina, Slavko Šmigić, sada tridesetpetogodišnji čovek, kaže da tada nije mnogo razmišljao u budućnosti. Najbitnije mu je, veli, bilo da su svi njegovi živi i zdravi, pogotovu jer se oslanjao na pomoć roditelja. Ipak, kako je vreme u izbeglištvu prolazilo, sve više mu je nedostajao zavičaj. Zato je bio srećan kada se njegov otac Milovan (58) pre desetak godina vratio pokušavajući da obnovi uništeno domaćinstvo.Pročitajte još: JOŠ JEDAN ATAK NA POVRATNIKE: U Suvom Lukavcu na KiM zapaljeno 300 bala sena – Pošto su se i roditelji vratili, a ja sam se u međuvremenu oženio i dobio stariju kćerku Nikolinu, jedina mi je želja bila da se i ja vratim u Drsnik jer se zaista čovek nigde ne može osećati bolje nego na svome – priča Slavko. – Srećom, supruga Suzana me je podržala u tome, pogotovo što je i ona raseljeno lice iz Đakovice i što je i njoj Kosmet u duši. Pročitajte još: Zapaljena letina srpskim povratnicima na KiM, 3. put u 7 dana Dok umoran od vrednog rada u bašti, gde je već zasadio krompir, objašnjava da im je kuću sagradilo kosovsko ministarstvo za povratak, Slavko ipak priznaje da se i dalje ne osećaju sigurnim. – Iako pored nas nema albanskih kuća, ćerkama još dozvoljavamo da se igraju samo u dvorištu, i to kada smo mi sa njima. Brinemo najviše za njihovu bezbednost, ali smo nekako navikli na opasnost i nespokoj, pa i živimo kako moramo – dodaje zabrinuto Slavkova supruga Suzana, koja je, kao i Slavko, bez posla.Ovaj mladi bračni par jedini u ovom povratničkom selu u kojem je od nekadašnjih 220 srpskih kuća nastanjeno svega petnaestak, i to uglavnom starijim ljudima, ipak planira svoju budućnost u Metohiji. Pogotovo što žive od svog rada i poljoprivrede.Suzana i Slavko sa ćerkama – Mada imamo svojih 5,5 hektara imanja, obrađujemo i stričevo obližnje imanje, a držimo i svinje i kokoške. Najteže nam je što nemamo mehanizaciju, već smo prinuđeni da sve radimo očevim starim traktorom koji se stalno kvari, pa i ono što zaradimo od prodaje žitarica dajemo na popravku mašine – objašnjava Slavko. Novi traktor mnogo bi nam olakšao rad. Žalimo što među raseljenim Srbima nema više povratnika, jer njihova imanja sada uglavnom nasilno koriste Albanci. Slavko je uveren da je najveći problem Albancima kada se vrate mladi ljudi, jer znaju da će se oni svim snagama truditi da ostanu na svom imanju. Raseljenim Srbima poručuje da moraju da budu uporniji u pokušajima da se vrate na stara imanja. Bračni par Šmigić obrađuje baštu DEČJI DODATAK – OD primanja imamo jedino dečji dodatak, koji za obe kćerkice iznosi oko 5.000 dinara. Doduše, pomažu nam Slavkovi roditelji koji žive u istom dvorištu sa nama, mada i njegov otac prima minimalac na ime nekadašnjeg rada – priča Suzana, dok trčkara za decom. – Mada brinem za decu, rešila sam da poslušam supruga da dođemo u njegov zavičaj, i verujem da nisam pogrešila.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike