U kršu se borite za vodu ili protiv nje: Zbog poplava oko Nikšića mnogi su napustili kuće

NEDAVNE poplave u nikšićkom kraju donele su velike nevolje žiteljima naselja koja gravitiraju jezerima Slano i Krupac, na području Broćanca i Široke ulice, Srnog Dola i Pustog lisca, Rudina, Crnodola, Gornjeg Polja, Brezovika i Mokre Njive. Pričinjena šteta je velika, a meštani su pred naletom vodenog talasa morali napustiti svoja ognjišta. Zvanični podaci govore da tolika količina padavina (780 l/m2) na području Budoša, Zvoničevice, Ligunara, Pustog lisca, Nenade i Gošca nikada pre nije registrovana. Profesor Instituta za geografiju u Nikšiću dr Gojko Nikolić, koji je danima boravio na ugroženom području, kaže, za „Novosti“, da dramatično iskustvo sa poplavama pokazuje koliko su padavine i krš povezani. PROČITAJTE JOŠ: Crna Gora usaglašava Zakon o radu sa evropskim: Do radnog mesta ubuduće bez oglasa – Krš je važan element geoidentiteta Crne Gore. Ne tako davno, branio je i hranio Crnogorce. Za život u kršu, voda je sve – ili se borite za nju ili protiv nje. Crna Gora pripada mediteranskom ili izmenjenom mediteranskom pluviometrijskom režimu. Na intenzitet padavina uz ortografske uslove, ključan element je udaljenost pojedinih mesta od Jadrana, kao toplog mora – kaže profesor Nikolić. Prema njegovim rečima, ekstremne poplave izazvala je situacija koja se prepoznaje kao vanredno opasna meteorološka pojava. – Sve se odvijalo po mehanizmu domino efekta – kaže Nikolić. – Ekstremno visoke količine padavina desile su se posle dužeg sušnog perioda i zahvatile su prostor koji izgrađuje duboki krš, sa više od 80 odsto karbonantnih tvorevina. Padavine su u početku na strmim dolomitičnim i krečnjačkim padinama formirale veliki broj kratkih bujičnih potoka po vododerinama i erozivnim zasecima (šlicevima), preko kojih je voda veoma brzo površinski dospela u niže krečnjačke delove terena i poplavila pojedine zone blizu seoskih kuća. Površinski potoci su dolazili sa svih strana uvale Broćanac, posebno sa jugozapadne i zapadne strane. Pod vodom se našlo više od 70 odsto tog mesta i sela Srni Do, a seljane je iznenadio ne samo nivo vode, već i brzina kojom je stigla do kuća, posebno starih. Neki nisu uspeli ni porodične slike sa zida ili dečju kolevku da iznesu! Voda je za tren ušla u kuće, uništila porodične uspomene, imetak… Slično je i sa putnom infrastrukturom i distributivnom mrežom. U Srnom Dolu, u zaseoku Dolovi, ispod Jangure, osim kuća Vukovića, Stevovića i Delibašića, pod vodom se našao čak i stub konstrukcije nove prenosne dalekovodne mreže od 400 kV, ističe Nikolić. Tektonski sklop terena, geomorfologija i padinski procesi takođe su imali izraženu ulogu u poplavama, a posebno čovekov uticaj. A ŠUMA NEMA Profesor podseća da su ranije generacije na ovom prostoru čuvale šumu, racionalno je koristile i sekle, jer su znale koji je njen značaj za život. – Već nekoliko decenija nije tako. Šuma se intenzivno i nedozvoljeno seče i uništava – ističe Gojko Nikolić. PROČITAJTE JOŠ: Borba protiv pranja novca uspešna PUTEVI PODZEMNIH VODA Četiri su dislokacije (Broćanački rased, rased Slano, Manito oko i rased Srni do – Pusti lisac) koje ne samo da usmeravaju erozivne procese nego predstavljaju puteve pravaca podzemnih voda koje direktno ili posredno izazivaju neželjene posledice na sve objekte i infrastrukturu na površini. Profesor Gojko Nikolić kaže da u hidrološkom smislu za kretanje podzemnih i površinskih voda, koje iz područja Srnog Dola i Broćanca dolaze prema akumulaciji Slano, ova četiri raseda imaju važnu ulogu.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike