PREŽIVELE GRANATE, POKOSILA IH BOLEST: Surlaš pokidao grane palmama

PEJZAŽ Herceg Novog nemoguće je zamisliti bez raskošnog zelenila, a uz mimozu, kojoj je posvećen ceo festival čije jubilarno, pedeseto izdanje traje do kraja marta, palme su sigurno one koje gradu daju poseban šarm i prepoznatljivost. Ima ih 19 vrsta, komplikovanih latinskih naziva, u srpskom jeziku pojednostavljenih na kanarske, vašingtonije, cikas…. Neke su toliko visoke i tanke da je putopisac i maštar Evlija Čelebija, još u 17. veku, ako mu je verovati, zabeležio da se po njima upravljaju pomorci kad uplovljavaju u zaliv. Pročitajte još – Zdrave palme štite lekom Od savremene pošasti, štetnika surlaša, novske palme se teško ili nikako ne oporavljaju. Zbog palminog surlaš, koji skriven dugo živi u unutrašnjostistabla u kome buši hodnike, alarve se hrane najmlađim lišćem, posečeno je 150 stabala. Na pojedinim, obavljena je dendrohirurgija. Tek na ponekom stablu koje je zbog ovog radikalnog postupka ostalo bez krošnje pojavilo se mlado lišće. Hoće li formirati nove lepeze palmi, pokazaće vreme. Jedno već znamo, Herceg Novi bez palmi nije isti. – U Donjem gradu, pred kućom Zekrija-age nalazi se jedno visoko drvo datule koje se diže nebu pod oblake. U varoši, na obali potoka Tople kod kuće Hadži-Hasan-age nalazi se jedno divno drvo datule, samo mi nije poznato daje li neki plod – beležio je Čelebija. Viktor Bartolomeo Đonović, apotekar iz Herceg Novog, u svojoj brošuri o Herceg Novom, koja je štampana između 1907. i 1908. godine piše: „Naspram crkve na Topli, u bašti, nalazi se visoka datulova palma. Bila je zasađena prije oko 170 godina, ali nije imala ploda. Prije nekoliko godina bura je oborila.“ Pominjali su palme sa listovima sličnim širokim lepezama Miloš Crnjanski, Zuko Džumhur, Dušan Kostić, Ivo Andrić. Slikali i maestro Vojo Stanić, Luka Berberović, Milena Šotra, Darko Đurišić… I ako se o „dolasku“ palme na hercegnovski deo Jadranskog primorja spore i stručnjaci i laici, oslanjajući se na dve teorije, onu najrasprostranjeniju da su prve palme doneli pomorci koji su plovili svetskim morima kao uspomenu na daleke krajeve u kojima su boravili, ili Turci u toku vladavine ovim prostorima, dileme oko aklimatizacije palme u Novom nema.Videćete ih na trgovima, uz obalu, u parkovima, privatnim đardinima, uz novske skale i tvrđave, pa najglasniji postaju oni koji tvrde da su palme ovde oduvek rasle. S druge strane, istina je da su mnogi bogati novski trgovci, brodovlasnici, neretko zajedno zakupljivali brod, putovali u neki grad u Italiji ili Francuskoj da bi kupilisadnice za svoje vrtove. To su izvesno uradili vlasnici kuća Spalatin i Berberović. PROŠLA GRANATA KAO i grad i ljudi, i novske palme su preživljavale sve lomovei ratove koji su tutnjali ovim krajevima. Jedna palma u Starom gradu ima otvor duž čitavog debla. Stariji meštani kažu da je kroz nju 1944, kada su nemački vojnici povlačeći se granatirali Novi, prošla granata. Palma se oporavila i dostigla visinu od petnaestak metara.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike