Meštani neće „budvanizaciju“: Da Buljarica ne liči na budvansko polje, išarano soliterima

BULjARICA je decenijama bila veliko odmaralište, a danas, je nažalost, najzapušteniji i infrastrukturno potpuno neopremljen prostor budvanske opštine u kojoj živi između 300 i 400 ljudi. Ipak, Vlada Crne Gore odlučila je da ubrzano pripremi takozvanu valorizaciju ovog najvrednijeg dela budvanske rivijere. Žitelji ovog kraja su saglasni da Buljaricu treba razvijati, ali upozoravaju nadležne da ne bi smeli dozvoliti da ona nakon gradnje, koja se predviđa, liči na budvansko polje, išarano soliterima. Dobri poznavaoci ovdašnjih prilika naglašavaju da prilikom izgradnje Buljarice nikako ne bi smela da se dogodi „budvanizacija“ ovog prostora. A to znači da nikako ne bi trebalo da se dozvoli da gradnja nekoliko hotela bude alibi za hiljade stanova koji bi mogli biti podignuti okolo. Ovaj prostor je jedan od retkih na obali južnog Jadrana koji je uglavnom netaknut i predstavlja biser koji treba nadograditi. Pročitajte još – Netaknuta lepota za prosečan džep Predsednik Saveta MZ Buljarica Đorđe Gregović kaže, za „Novosti“, da je bilo kakav „pohod“ na Buljaricu i nedirnute resurse prirode za meštane pitanje kriminala i pitanje opstanka. On smatra da je „skrivena namera“ nepoznatih investitora i Vlade za meštane veoma loša strategija i da relativno mala brojnost stanovništva u Buljarici nikome ne daje za pravo da o njoj odlučuje bez dogovora sa meštanima. – Mi smo u aranžmanu sadašnje vlasti targetirani kao budući zlatni rudnik nekih finih, bogatih i nemilosrdnih ljudi ili korporacija. Znamo jedino da ti ljudi i korporacije „žive“ negde daleko, na primer, na Kajmanskim ili Devičanskim ostrvima. U tom bi nam kotekstu bilo drago upoznati te zanimljive i daleke narode kojima smo, očigledno, inspiracija za veliki biznis – cinično poručuje Gregović. U periodu od 2014. godine do danas, kroz Zakon o eksproprijaciji, predloženi leks specijalisu za potrebe valorizacije Buljarice, i konačno preko tendera za ustupanje buljaričkog zaliva kompaniji CDCI iz Katara na 90 godina – meštani su, kako kažu, videli jasno opredeljenje Vlade da ih natera da se iz Buljarice isele ili da pristanu da žive u getu. Usledio je brz odgovor svih vlasnika zemljišta i Mitropolije crnogorsko- -primorske da se napravi Deklaracija o Buljarici 2016, što je, po Gregovićevim rečima, dobra početna tačka za buduće pregovore. ZAŠTIĆENO PODRUČJE BULjARICA je od 1970. godine zaštićeno područje prirode, a od 2002. je emerald područje sa posebnim prirodnim karakteristikama. Pored toga, država je potpisnik mnogih ugovora o zaštiti prirode koje promovišu UN i njena tela.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike