Crnogorci traže rampu za MHE

Više od šest hiljada građana Crne Gore podržalo je peticiju koju je pokrenula nevladina organizacija „Grin hom“ kojom se traži uspostavljanje trajnog moratorijuma na gradnju malih hidroelektrana u Crnoj Gori i biće u sredu predata Skupštini Crne Gore. Iz ove NVO su saopštili da su im u prikupljanju potpisa pomogli meštani sela Bukovice, Plava i Vinicke. Međutim, nisu samo ovi krajevi Crne Gore „napadnuti“ projektima izgradnje malih HE, nego i Morača, gde se takođe žitelji bune plašeći se posledica koje bi ugrozili nemanjićku lavru – manastir Morača, i probudilo klizišta, ugrozilo biljni i životinjski svet. Da se iza projekta malih hidroelektrana igraju razne igre upozoravaju ekolozi iz „Ozona“ i „Breznice“ Potpuno je jasno da se projektima malih hidroelektrana koje imaju minoran i gotovo nevidljiv uticaj na energetsku stabilnost i nezavisnost, a potencijalno velike posledice po rečne i okolne eko-sisteme, rizikuje nestabilnost u lokalnim zajednicama i produbljuje jaz između grupice prebogatih i onih koji se svakodnevno bore za golo preživljavanja, navodi se u saopštenju.PROČITAJTE JOŠ – Gorštaci brane reke od tajkuna Izgradnja HE na Morači ponovo je zategla odnose civilnog sektora i države. Vlada ne odustaje od tog projekta, uprkos pritiscima. Sistem hidroelektrana na ovoj reci obuhvata HE „Andrijevo“, „Raslovići“, „Milunovići“ i „Zlatica“ instalisane snage 238 megavata i prosečne godišnje proizvodnje 694 gigavata. Predviđeni period njihove izgradnje je šest godina dok se troškovi procenjuju na oko pola milijarde evra. U Ministarstvu ekonomije navode da su javnost u kontinuitetu obaveštavali o ovim projektima i potpisanim memorandumima sa više zainteresovanih investitora i zemalja, među kojima su investitori iz zemalja članica EU. Podsećaju da je ministarstvo pre donošenja strategije razvoja energetike Crne Gore do 2030. godine i pratećeg akcionog plana, sprovelo niz javnih rasprava na kojima je zainteresovana javnost imala priliku da dostavi mišljenja i sugestije. Koliko se dugo najavljuje ovaj projekat, toliko traje i otpor onih koji se bore za njen spas i spas manastira Morače i celog prostora.PROČITAJTE JOŠ – Hidroelektrane prete flori i fauni Balkana – Nadam se da će prevladati razum kod ljudi i nauke i da će se odustati od ovog nauma, kaže za „Novosti“ kolašinski prota Rade Radović. – Davno sam gledao i čitao projekat Vuka Vlahovića koji predviđa četiri-pet malih hidroelektrana u kanjonu Morače gde ne preti nikakva opasnost za naš manastir, versko i kulturno-istorijsko blago. I ne samo to, po Vukovim procenama dobijali bi struju taman onoliko koliko je sada projektovano sa HE „Andrijevo“ koja je Damaklov mač ne samo za ovaj kraj, nego i za Podgoricu. OPASNOST ZA DUHOVNO BLAGO Prestonica Morače i Rovaca, Hram uspenja Presvete Bogorodice, svetski poznat po svom neimarstvu i slikarstvu, u prvom redu po freski „Gavran hrani proroka Iliju“, biće ugrožen – upozorava Komnen Bećirović iz Ljevišta, profesor svetske književnosti koji se više od tri decenije bori za spas Morače sa svim njenim jedinstvenim prirodnim i civilizacijskim blagom. – Dovođenjem jezera u temelje moračke lavre vlaga bi se uvukla u peščanu terasu staru pola miliona godina, i u manastirske zidove, i počela da ih rastače. Ako bi jednog dana, na šta geolozi, inače, ukazuju, proradilo klizište Đurđevine i survale se ogromne količine zemlje, nivo jezera bi toliko narastao da bi u njemu nestao manastir! Tim pre što od Osredaka, na desnoj obali Morače, takođe postoje klizišta.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike