Ko će bez planova legalizovati niška sela? Nerešivi problem vlasnika nelegalnih objekata

ROK za završetak ozakonjenja ističe za nešto više od godinu dana, a vlasnici nelegalnih objekata van gradskih zona imaju i dodatni problem za završe ovaj postupak. Naime, od pre godinu dana mogu da se legalizuju samo oni objekti za koje postoje planski dokumenti, a većina sela ih nema, ili su procedure za njihovo donošenje tek započete. U Nišu kojem pripada i 70 seoskih naselja, planovi se donose na osnovu „značaja“, što praktično znači po zainteresovanosti meštana da im se teritorija planski obradi. Nišlije koje žive u gradu su pošteđene ovih problema jer na nivou grada, po Generalnom urbanističkom planu (GUP), postoje čak 22 plana detaljne regulacije. Već je obrađen 21, a poslednji će epilog doživeti tokom narednih meseci… – Sada je teško reći šta će biti sa 70 sela, jer smo ih dosad posmatrali kao šeme, a sada za njih treba napraviti planove. Urbanistima to nije problem, ali je potrebno usaglašavanje sa potrebama lokalne zajednice, a malo ko je spreman za taj posao – objašnjava direktor Zavoda za urbanizam Miodrag Stanković i naglašava da su najveći deo posla oko planskih dokumenata u gradu odradili do 2012, pa „pokrivenost“ tih 266 kvadratnih kilometara iznosi impozantnih 96 odsto. Problem je, dakle, sa većim delom administrativne teritorije Niša, što iznosi 597 kvadratnih kilometara. PROČITAJTE I:Opština obezbeđuje posao: Pomoć nezaposlenima da pokrenu sopstevni biznis Pritom, ovdašnji ljudi na propisane procedure ne obraćaju pažnju sve dok se ne suoče sa konkretnim problemima. A, njih i te kako može biti ukoliko dobiju negativno rešenje za ozakonjenje, što – na kraju krajeva – može dovesti i do rušenja objekta.MUKA Detalj iz sela Medoševac Izrada planskih dokumenata za jedno selo, inače, košta dva miliona dinara, a to nije mala stavka u bilo čijem budžetu. – Čak i kada bi smo sutra započeli donošenje planskih dokumenata za niška sela, posao ne bi mogao biti završen do kraja 2020, a tada ističe rok za legalizaciju. Kada je 2015. donet Zakon o ozakonjenju, niko nije pominjao plansku dokumentaciju i za sela. Onda su se uslovi promenili i mislim da građani nisu dovoljno upoznati šta ih čeka – kaže stručnjak za ovu oblast koji ne želi da mu otkrivamo identitet, jer tvrdi da će ovo pitanje biti veoma „problematično“, pa ne bi hteo da se „upada u oči“. Svi su, tvrdi, svesni činjenice da postoji nesklad između zahteva republičkih organa da se legalizacija okonča i realnih mogućnosti na terenu. Jedini „lek“ je, smatra, donošenje nekog specijalnog zakona, po modelu koji su primenili Bugari, koji su – uoči ulaska u EU – „preko noći“ legalizovali sve objekte. Miodrag Stojanović NEMOGUĆA PROCENA SEKRETAR Sekretarijata za ozakonjenje Aleksandar Petrović kaže da su od 2015. doneli 4.000 rešenja, te procenjuje da na legalizaciju čeka još 40.000 predmeta. – Dosad smo ukupno ozakonili 11.000 objekata, a zbog nepostojanja planske dokumentacije ne mogu ni da pretpostavim koliki broj zahteva neće moći da bude pozitivno rešen – ističe Petrović i dodaje da dosadašnji efekti ozakonjenja nisu zanemarljivi, s obzirom na to da je od 1995. do 2015. legalizovano samo 5.000 objekata.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike