U Nemačkoj ograničenje brzine postoji na 30 odsto mreže autoputeva

Zemlja automobila Nemačka, u kojoj je iz mehaničarske radionice Karla Benca 1885. godine u Manhajmu „prohodao“ prvi zvanično patentirani automobil na svetu, do danas, kao jedina u Evropi, nije imala generalno ograničenje brzine vožnje na svim autoputevima. Parcijalna ograničenja postoje samo tamo gde je to preko potrebno a to je jedino na oko 30 odsto ukupne mreže modernih saobraćajnica. Oko 60 miliona u Nemačkoj registrovanih putničkih automobila, autobusa, kamiona, motocikala i drugih motornih vozila godišnje pređe oko 750 miliona kilometara. Sva ta vozila za to vreme potroše više od 26 miliona litara benzina i oko 23 miliona litara nafte. To je i do 40% manje goriva nego npr. 1990. godine iako je tada bilo dosta manje vozila. Potrošnja je manja jer nove generacije motora troše daleko manje goriva. Kada se saberu dužine svih zastoja na autoputevima u toku godine, dobija se kolona duga oko 10.000 kilometara. U jednom od najjačih drumskih saobraćaja u Evropi, 2019. godine je nažalost poginulo 3040 ljudi – to je najmanje poginulih od početka vođenja evidencije saobraćajki sa smrtinim ishodima.Politička stranka „Zelenih“ već dosta dugo zahteva da se i u Nemačkoj, kao i u drugim evropskim državama, brzina vožnje na autoputevima ograniči na 130 km/h, a na problematičnim deonicama i manje. Razlog za taj zahtev je gotovo uvek bio isti, da bi se manjom brzinom smanjio broj poginulih u saobraćaju.Kako se vidi iz zvaničnih statistika, zahtevi „Zelenih“ nisu bili opravdani jer se, i pored stalnog povećanja broja vozila, broj poginulih konstantno smanjivao. 1970.godine je u Nemačkoj bilo oko 21 milion vozila, a na putevima pravi masakar. Te godine je poginulo 19.123 ljudi. 2012. godine je na 51 milion registrovanih vozila bilo 3827 poginulih, 2013. godine je bilo 53,2 miliona vozila i 3614 mrtvih, 2014. godine 54 miliona vozila i 3377 poginulih itd. 2019. godine je saobraćalo skoro 60 miliona vozila, a poginulo je, kao što smo već naveli, 3040 ljudi.Pomenuta statistika je dovoljan dokaz da brzina na modernim autoputevima, zahvaljujući i sve boljim konstrukcijama automobila, dodatnim sigurnosnim sistemima i kočionim uređajima ne utiče na povećanje broja poginulih. Možda baš zato, sve do danas, u Nemačkoj nema ograničenja brzine vožnje na svim autoputevima. Time su zahtevi „Zelenih“ poslednjih nekoliko godina redovno stavljani ad akta.Međutim mnogima, posebno ženama kojih je sve više u saobraćaju kao i starijim ljudima preko 70 i više godina koji svakodnevno voze jer u Nemačkoj i bez lekarskih pregleda vozačke dozvole još uvek važe doživotno, ta po njima „prebrza“ vožnja preko 130 km/h nimalo ne odgovara. Možda je zato tzv. „sporaća“ koji mile autoputevima brzinom od samo 80 do 100 km/h, iz godine u godinu sve više.Valjda što vodeću reč u partiji „Zelenih“ imaju uglavnom žene, priča o ograničavanju brzine traje već nekoliko godina. Svim zagovornicima manjih brzina je, priznajemo, dobrodošla činjenica o promeni klime nastale kroz zagađivanje okoline azotnim oksidima, finim mikro-česticama i ugljendioksidom (CO2).Lavinu protesta protiv dokazivo već nastalih klimatskih promena je pokrenla ona mala, neugledna, veoma malo ili nikako obrazovana tada petnaestogodišnja devojčica Greta Tunbeg. Ona je prekinula svoje školovanje da bi mitingovanjem po Evropi za sobom povukla desetine hiljade uglavnom njenih vršnjakinja i vršnjaka da petkom beže sa nastave kako bi demonstrirali protiv promene klime. Za to su, po njenom mišljenju, najveći krivci automobili. Čitav štab PR menadžera, novinara, snimatelja i drugih dušebrižnika, našavši dobru temu za medije, se sjatilo oko Grete, prateći je na svakom koraku. Pripremali su joj govore, učili je ponašanju pred kamerama itd. Ujedno se neko starao i za velike honorare za njena putovanja po svetu i držanje govorancija bez obzira gde i kome. Pročitajte još: Greta Tunberg: Političari i dalje ne preduzimaju akcije Nikoga iz njenog „nagovaračkog štaba“ nije bila briga koliko će radnih mesta u zapadnoj industriji indirektno uništiti demonstracije Grete i njenih pratilaca, mahom preglasnih adolescenata. Što je najgore, i mnogi političari su se uplašili valjda sopstvene savesti, uz pretpostavku da je neki zaista imaju, da po pitanju zaštite klime decenijama nisu ništa učinili. Zato su veoma rado uskočili u Gretin i „voz“ njenih PR pratilaca nagovarača, pa su i oni „udarili“ na auto industriju. Odjednom, voljom nekolicine koji su zahvaljujući TV medijima uspeli da mobilišu mase, automobili koji su verovatno posle prve parne mašine i lokomotive kasnije i Tesline naizmenične struje bili najznačajni faktor industrijskog razvoja čovečanstva, su postali pretnja da će stradati ljudski rod, ako se vozila ne zabrane ili se odmah ne pređe na neke druge energente za njihov pogon. Za takav razvoj događaja i loš imidž najveću krivicu snosi, ubeđena i uljuljkna u svoj značaj, auto-industrija. Bezobrazno se poslužila prevarama kod merenja količine azotnih oksida u izduvnim gasovima dizel vozila. Rezultat tih prevara nam je poznat. Polako ali sigurno već nastaju masovna otpuštanja radnika u nemačkoj industriji. Plaćaju se desetine i desetine milijardi evra oštete prevarenim kupcima, a tek sada, kada se davljenik već utopio, iako su već godinama postojale mogućnosti prelaska na druge pogonske sisteme, samo nemačka auto industrija ulaže i više od 100 milijardi evra u razvoj eklektro automobila sa baterijama, nova goriva kao npr. sintetički benzin dobijen od ugljendioksida iz atmosfere i vodonika, ćelija za sagorevanje u kojima se jedini vodonik komprimiran u specijalnim tankovima vozila sa kiseonikom iz vazduha da bi se dobila električna energija za pogon vozila itd. U međuvremenu, u celoj tarapani oko klimatskih promena, opet su brojni „zaštitnici okoline“ predvođeni „Zelenima“ krenuli u kampanju ograničenja brzine vožnje na maksimalno 130 km/h. Sada im glavni argument nije više broj poginulih u saobraćajkama, već maksimalno smanjenje količine ugljendioksida u atmosfer. Bez obzira na činjenicu da su glavni emiteri CO2 nemačke termoelektrane na ugalj od kojih će neke raditi sve do 2038. godine, mnogi su se ipak okomili na saobraćaj. Na drugom mestu onih koji u atmosferu ispuštaju velike količine CO2 je industrija, dok „bronzana medalja“ za trećeg zagađivača atmosfere pripada kompletnom auto saobraćaju, uključujući i avionski i brodski. Na četvrtom mestu je grejane zgrada i objekata a na petom poljoprivreda. Priče da će se smanjenjem brzine znatno smanjiti i količina CO2 u atmosferi su, bar za sada, tvrdnje bez ikakve naučne osnove. Ispitivanja i merenja u tom pravcu nisu vršena. Tek sada će neki instituti, ako za to bude bilo novca, krenuti u proveru teze „Zelenih“ da će smanjenje brzine kretanja vozila bar malo pozitivno uticati na klimatske promene. Verovatno će i veoma moćna organizacija, klub nemačkih automobilista ADAC koji ima oko 21 milion stalnih članova i odlično opremljene laboratorije, započeti proveru teza zaštitnika okoline. U međuvremenu, sudeći po uzorcima ispitivanja ADAC članova, se od nekada 80 odsto protivnika ograničenja brzine, 45 odsto njih sada transformisalo u podrživače ograničenja brzine. Jedan sociolog, inače srpske gore list koji, plašeći se „napada“ feministkinja zbog njegovih teza, ne želi da mu pomenemo ime, je taj „preokret“ mišljenja pojasnio kratko i jasno: Nemačka populacija je sve starija, pa su i članovi ADAC udruženja sve stariji ali je i sve više žena među članstvom. A one, čast izuzecima, kaže ovaj sociolog, itekako vole da „mile“ putevima, plašeći se, možda zbog manje vozačke prakse od muškog roda i samih sebe i činjenice da su izašle sa gradskih ulica na „brze“ -autoputeve. Pročitajte još: PROCUREO PREDLOG: Ograničenje na nemačkim autoputevima 130km/h Da ih drugi vozači ne bi „uznemiravali“ svetlosnim signalima jer sporo voze, dobro bi im došlo opšte ograničenje brzine na 130 km/h. Tada bi mogle da voze i sa 100 km/h bez da ih neko u saobraćajnoj gužvi „pritiska“ da daju gas. Srbi su, kaže naš sagovornik, uglavnom potiv generalnog ograničenja brzine na autoputevima jer naši vozači itekako vole brzu, ali ipak sigurnu vožnju. Ako medijska kampanja bude išla današnjim tokom nije isključeno da Nemci već krajem ove godine moraju da se priviknu na maksimalne brzine od 130 km/h na svim njihovim autoputevima. Tada će, po pisanju štampe, prestati „brzinski turizam“ komšija iz okolnih zemalja. Mnogi, naročito mlađi ljudi vikendom navodno noću dolaze na nemačke autoputeve samo da bi davanjem gasa „do daske“ osetili čar vožnje od 200 i više km na sat. To je u njihovim zemljama strogo zabranjeno i sankcioniše se velikim kaznama i oduzimanjem vozačke dozvole za dug period! Nedavno smo u jednom TV programu videli i jednog sredovečnog Amerikanca sa Floride. On je na pitanje šta prvo uradi kada sleti u Frankfurt odgovorio da, iako bi ga inače sačekalo službeno vozilo njihove firme u Nemačkoj, prvo rentira automobil, najčešće Porše. Jednostavno zato što onda, rekao je Amer doslovce, „odalamim gas na autoputu brzinom od 200 i više km/h. Za tako brzu vožnju bih u SAD ne samo izgubio dozvolu, nego bih potrefio zatvor“.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike