Srbi u Štutgartu i virus korona

ŠTUTGART: ZA „NOVOSTI“ U glavnom gradu nemačke industrijski veoma razvijene pokrajine Baden Virtemberg, živi 176 nacija poreklom sa svih strana sveta. Računa se da je među njima i oko 12.000 Srba, sa onima koji su poslednjih tridesetak godina, zajedno sa svojim potomcima uzeli nemačko državljanstvo, nas je, verovatno, i preko 40.000! Oko 150.000 Srba u celoj pokrajini se ubrajaju među najobrazovanije i najdisciplinovanije strance – rekao nam je ne tako davno Georg Dombrovski iz Evangelističke socijalne službe.Naravno da su naši zemljaci zadržali mnoge navike donete iz otadžbine- od „kafenisanja“ u kafićima i okupljanja u kafanama, ređe i u srpskim klubovima, pa do čestih odlazakana priredbe koje organizuju srpska udruženja i okupljanja – kako nam je ranije govorio otac Slobodan Miljević – češće u crkvenim dvorištima nego ulaskom u hram Božiji.Pojavom virusa korona i na teritoriji Nemačke i uvođenjem posebnih vladinih mera opšte zaštite od infekcija, sva pomenuta okupljanja su strogo zabranjena. Odstojanje prema drugim osobama mora da bude najmanje 1,5 metar. Na ulicama, trgovima u parkovima itd. ne smeju da se vide, ako nisu članovi iste porodice, više od dvoje ljudi zajedno. Svi kafići, restorani, frizerski saloni, kozmetičari, bioskopske i pozorišne predstave, fudbalske i druge utakmice i sva druga okupljanja su zabranjena. Mnoge fabrike – od džinovskog Mercedesa pa preko koncerna Boš i drugih dobavljača automobilske industrije, zatim i mnogi drugi pa čak i zanatski pogoni su obustavili rad. Firme ne rade, pa se slobodno može reći da bezbroj momentalno besposlenih, ne zna šta će sa sobom i kako da „ubiju vreme“. Na sreću, još ne postoji zabrana izlaska iz stanova i nije, kao u Srbiji gde je to bilo potpuno opravdano, uveden policijski čas pa naši u Štutgartu, navikli na izlaske i druženja, još ne osećaju „sindrom zatočeništva“ u sopstvenim stanovima.I pored zabrane grupnog okupljanja, imali smo priliku da u centru Štutgarta vidimo po dvoje, troje naših zemljaka kako stojeći na nekom ćošku diskutuju o smislu i potrebi ili nepotrebi uvođenja ovako rigoroznih mera. Sa nekima od stalnih čitalaca “Novosti” smo razgovarali telefonom. Zapalo nam je za oko da mnogi naši zemljaci još ne nose zaštitne maske ali se uglavnom drže propisanog rastojanja ka svom sagovorniku. Valjda su se vremenom navikli na u Nemačkoj uobičajenu disciplinu pa, kako su nam rekli, poštuju odluke nemačke vlade.Siniša Đorđević nam kaže da on te vladine mere ne poštuje zbog nemačke vlade jer po njemu, nju nije prevelika briga za tzv. „male ljude“ nego zbog samoga sebe – da ne navuče tu boleštinu! Slično smo čuli i od drugih zemljaka koje smo oslovili sa propisane daljine. Svi su rado prihvatili razgovor za beogradske “Novosti” ali su neki od njih molili da im ne pominjemo puna imena. Našim zemljacima najviše smeta – zaludnost. Kažu – mogli su nekoliko dana da se odmore od posla. U Nemačkoj više od dva miliona ljudi ne radi jer su giganti kao Mercedes, Folksvagen, BMW, Simens i mnogi drugi zatvorili svoje pogone, ali sada, da bi se „nadisali gradskog vazduha“ Srbi, kao i drugi sugrađani, moraju ili u kupovinu ili da malo prošetaju. – Koristim tu slobodu kretanja, reče nam penzioner Milojica V. jer se po novinama piše da nije isključeno, ako zaraza virusom i dalje budegalopirala ovom brzinom, da i nemačka vlada uvede totalnu zabranu izlaska na ulice kao u Francuskoj, Španiji ili Italiji – osim za kupovinu namirnica, lekova ili posete lekarima- ali samo u najužem krugu oko mesta stanovanja.Svi naši sagovornici su bili frapirani pojavom netrpeljivosti, čak u mnogim komentarima čitalaca internet izdanja naših novina i ispoljenom mržnjom prema tzv. gastarbajterima koji su se vratili u Srbiju. – Gde bi se inače, kao državljani Srbije, i mogli vratiti, nego u svoju državu? Najveći deo njih je morao da se vrati jer su radili ili vremenski ograničeno pa su ostali bez posla, novca, stanova i zdravstvene zaštite ili pak i na crno, bez ikakvih prava. Druga je priča, kaže nam Živojin Mitrović, što je država propustila mogućnost da sve povratnike odmah stavi u strorogi karantin. Niti su svi oni bili zaraženi virusom, niti su svi bili opasni po okolinu. Izostalo je masovno testiranje na zarazu za koju se ne mogu kriviti ti jadni ljudi – priča naš sagovornik. Ipak svi naši sagovornici su veoma hvalili mere koje provodi srpska vlada po pitanju zaštite stanovništva. To je jedino bilo viđeno samo u Kini tako da je Srbija primer mnogima da u cilju zaštite stanovništva rade kao naša država na čelu sa predsednikom Vučićem. Te „posebne mere“ je, sem nekih suludih sugrađana, prihvatila cela Srbija- reče nam Dragojlo R.Kupovina je posebna priča. Silni svakodnevni i višesatni izveštaji na svim TV kanalima o kretanju infekcije virusom korona su, umesto pružanja saveta ljudima da se bolje zaštite, napravili paniku među konzumentima. Mnoge prodavnice su opustele, rafovi su polu prazni, svi proizvodi koji mogu duže da stoje su uglavnom nestali. Nema često ni brašna, šećera, dugotrajnog mleka, konzervi… Posebna frka je oko toaletnog papira, papirnih maramica i papirnih rolni za kućnu upotrebu. Ljudi su spočetka kupovali prava brda te hartije. – Kao da će nju da jedu ako zaista zagusti oko snabdevanja – kaže nam dr V. – lekar-penzioner koji već skoro 50 godina živi u Nemačkoj. –Verujte mi, ja se ne sećam da je ikada u Štutgartu i okolini bilo toliko polupraznih regala u super marketima kao ovih dana. Iako nadležni kažu, da svega ima samo nekada kasni distribucija proizvoda do prodavnica, narod im ne veruje – priča naš sagovornik, pa se paničnim kupovinama još uvek ne vidi kraj. Neki marketi, ako im stigne ta deficitarna roba, dozvoljavaju kupovinu od samo jednog pakovanja kako bi, očigledno te danas „dragocene hartije“ bilo dovoljno za malo više kupaca. Na pitanje o smrtnosti zaraženih virusom korona doktor V. nam kaže – imali smo i 2014.g. veliku pandemiju „običnog“ gripa koji je globalno, po procenama, usmrtio oko 640.000 ljudi (!) ali nije u Nemačkoj bilo ovolike panike, uklanjanja ljudi iz proizvodnje, zatvaranja škola i obdaništa, fakulteta itd. kao danas. U sezoni gripa 2018 na 2019.g. po izveštaju Robert Koh instituta u Berlinu, samo u Nemačkoj je umrlo 25.100 ljudi – takođe bez ikakve panike. Danas je, posle početka masovnog testiranja ljudi na virus korona koje će se nastaviti testiranjem i do 2 miliona ljudi, već više od 60.000 Nemaca označeno kao zaraženo, a preko 500 ih je od virusa umrlo. Nije isključeno da će se posle masovnog testiranja na virus, brojka zaraženih i upetostručiti – kaže dr V. – Iskreno se nadam da od virusa korona u Nemačkoj neće umreti toliko ljudi kao 2018. na 2019. od gripa. Našim zemljacima preporučujem da što manje izlaze iz stanova, da bude što manje susreta sa drugim ljudima i da se obavezno pazi na higijenu ruku i da se koriste zaštitna sredstava. Samo tako se može usporiti a možda vremenom i sprečiti širenje zaraze. Kinezi su u tome potpuno uspeli, a i Srbija je na dobrom putu – rekao nam je dr V.!Pokušali smo razgovor i sa poslovođom jednog velikog marketa i pitali zašto ne naručuju više deficitarne robe ako je, po navodima političara, ima i previše u magacinima proizvođača? Nije znao ili nije smeo da nam odgovori na to pitanje. Promrmljao je samo da i oni kao veliki market nemaju dovoljno mesta u magacinu da prihvate npr. ceo kamion pomenutih artikala. Roba dolazi „kap po kap“ pa brzo nestane. Čak ni čuveni Amazon, čujemo od jedno sagovornika, često primi internet narudžbine, navede dosta dug termin isporuke, npr. toalet papira, pa posle isteka roka javlja kupcima da isporuke neće biti! Znači, u Nemačkoj nema samo tržištu potrebnih na desetine miliona zaštitinih maski, rukavica, naočara, sredstava za dezinfekciju ruku ili čak specijalnih „skafandera“ za najugroženije lekera u klinikama gde su smešteni zaraženi korona virusom, nego nema često ni tako banalnih artikala kao ve-ce papira!Naš sugrađanin Dragan Petronijević na pitanje kako se čuva od infekcije nam je rekao da je to vrlo jednostavno. Pazi na odstojanje prema drugima, ako je to ikako moguće jer je neki put, npr. u gradskom prevozu koji u Štutgartu nije ukidan, to nemoguće, a maski za lice i zaštitnih rukavica, u prodaji nigde. Osim toga, kaže nam u šali, pri čemu ni ozbiljnost odgovora nije isključena, on se drži starog srpskog recepta. Tri puta dnevno po nekoliko čenova belog luka i po dobra čašica srpske šljivovice – dok traje zaliha jer gostiju iz Srbije koji bi doneli „rezervne količine“ više nema. Ipak ni Dragan nije siguran da beli luk pomaže. Kaže, on je iz Kine i nije onaj pravi srpski „smrdljivac“ na koga se čovek danima „oseća“ – pa se pita, kako onda taj beli luk može pozitivno da deluje?Telefonom smo porazgovarali i sa ekonomistom Đorđem J. koji, posle studija ekonomije u Nemačkoj, duže od dve decenije radi kao analitičar u jednoj poznatoj banci. Na pitanje kako će se Nemačka izvući iz ove „korona krize“ odgovorio nam je – lako. Priča, da i danas važi stara srpska izreka „nekome rat, nekome brat”. Svi koncerni su iskoristili virus da radnike, bez obzira da li su inficirani ili nisu i da li je moguće provođenje mera vlade o držanju odstojanja i korišćenja zaštitnih sredstava na radu ili nije, jednostavno pošalju na ulicu. Njihova plaćanja su prebacili na, od Srba još uvek zvane „berze rada“, koje će im isplaćivati naknadu za „skraćeni rad“ u visini od 60% plate, radnicima sa decom i do 67%.Profitiraće veliki, dok će mnogi mali morati, pogotovo vlasnici restorana, kantina, frizeraja, zanatlije koje su preko noći ostale bez novih narudžbina i dr. da banknotiraju. Za „velike“ je Nemačka već najavila uzimanje kredita kod Centralne evropske banke u Frankfurtu od 650 milijardi evra – radi „stabilizacije privrede“ – čitaj podrške velikima i, verovatno, davanje samo „mrvica“ malima, priča ovaj ekonomista. – Osim toga, velikima će biti lako omogućeno da i pored opadanja prodaje, npr. automobila, od ušteda plata i dosadašnjeg već akumuliranog kapitala, očekivane pomoći države itd. – zbog pada akcija na berzama, da „progutaju“ mnoge firme kupovinom njihovih danas veoma jeftinih akcija .Ovu svakako opasnu i smrtonosnu pandemiju su EU političari iskoristili da se dogovore o ukidanju limita novih, skoro beskamatnih zaduživanja kod Centralne evropske banke. Bez korona-pandemije ukidanje limita nikada ne bi dobili – jer su mnoge države već prezadužene: Italija sa danas 2440 milijardi €, Francuska sa 2415 milijardi €, Nemačka sa 2090 milijardi €, Španija sa 1207 milijardi € itd. Velika zaduženja, kaže naš sagovornik, neminovno povlače za sobom i povećanu inflaciju, a sve to platiće, po običaju, narod. Saznaćemo uskoro, čim prođe pandemija, da li je naš sagovornik svojom pričom bio u pravu!

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike