Odgovor na kritike: Dijaspora rado pomaže i odaziva se na apele bolesnih i ugroženih

ŠTUTGART Verovatno ne prođe ni jedan dan, da se u srpskim medijima ne pojave apeli za pomoć nekome od bolesnih, invlida, socijalno ugroženih ali i čitavim poplavljenim područjima u Srbiji.Pročitajte još: RODITELjI ZAHVALNI NA POMOĆI: Novac od slavlja za spas druge dece U štampi se često vide kritike upućene na račun raznih institucija, zdravstva, socijale pa i države Srbije zbog, kako mnogi misle, nedovoljnog angažovanja za pomoć ugroženima. Pokušali smo da saznamo da li kritike dolaze i od naših ljudi koji žive u Nemačkoj. Razgovarali smo sa Srbima u Štutgartu i okolini u ubeđenju da njihovo mišljenje o apelima za pomoć dele i naši sugrađani širom planete. U naš razgovor uključio se i generalni konzul Republike Srbije u Štutgartu Božidar Vučurović. On kaže da je danas moderno, jer je to demokratsko pravo građana, da se javno iznose kritike, ma koliko one možda nisu uvek opravdane. – One opravdane kritike naših ljudi u Štutgartu i okolini se uglavnom kreću u pravcu brzog sprečavanja nasilnog i nezakonitog bogaćenja pojedinaca, izbegavanja plaćanja poreskih obaveza I socijalnih doprinosa, malom učešću u pomoći siromašnima i bolesnima od strane novoperčenih bogataša, tobožih estradnih zvezda, kritikuju se i hoštapleraji pojedinaca, bespravna gradnja itd. Građani očekuju da sve to država što pre spreči i izaostale naplate što pre realizuje.Pročitajte još: Šta kažu pripadnici dijaspore o subvencijama za povratak – Na tome Vlada ozbiljno radi- ali i tu važi ona stara izreka da ni Rim nije izgrađen za jedan dan. Premnogo je groznog taloga prošlosti koji se za neke prepolako – ali se ipak sigurno otklanja, kaže g. Vučurović. Iz razgovora smo zaključili da mnogi Srbi u pokrajini Baden-Virtemberg razumeju sve apele za pomoć koji dolaze preko medija, ličnim porukama, internetom i drugim srdstvima komunikacije –i da veoma rado pomažu. Ne samo svojim roditeljima i drugoj rodbini i prijateljima nego i šire. – Poznato je, kaže g. Vučurović, da je neposredno posle NATO agresije u Baden Virtembergu sakupljeno za pomoć ondašnjoj SR Jugoslaviji preko 500.000 DEM što bi danas po kupovnoj moći vredelo oko 1 milion evra! Cela dijaspora u Nemačkoj sakupila je preko 1,3 miliona DEM. – Reda radi pomenimo da je najviše novčane pomoći u to vreme stiglo iz Švajcarske -oko 1,6 miliona DEM. Volja naših ljudi da pomognu traje već decenijama. Stare generacije smenjuju mlađe generacije u Nemačkoj rođenih ili iz matice novopridošlih Srba koje rado nastavljaju humanitarni rad svojih prdhodnika. Naši iz inostranstva godišnje svojima u Srbiju I Republiku Spsku šalju 3-4 milijarde €, od toga oko milijardu evra stiže iz Nemačke. Pouzdano znam da nema srpskih klubova u pokrajini u kojoj službujem, da već decenijama ne organizuju humanitarne akcije –od pojedinačne pomoći bolesnima i ugroženima pa do pomoći u materijalu, ređe u novcu, mnogim bolnicama, domovima, obdaništima… Za pomoć oštećenima u poplavama pre 4 godine sakupjena je znatna pomoć – piča nam generalni konzul, koji je veoma uspešno lično organizovao akcije sakupljanja pomoći od velikih nemačkih firmi. – Naravno da država Srbija čini koliko može da pomogne, ali naši resursi su ograničeni. Ipak iz meseca u mesec primećuje se daleko znatniji udeo države u mnogim vidovima pomoći, posebno kod lečenja u inostranstvu dece obolele od teških bolesti – rekao nam je g. Vučurović. Pomoć dobrih ljudi iz rasejanja i dalje je itekako dobrodošla – njima je država Srbija veoma zahvalna. – Neke kritike koje čitamo o navodno stalnom medijskom “kukumačenju za pomoć” nisu na mestu. Kome pomoć hitno treba a ne dobije je od države iz bilo kog razloga, naravno da će pomoć zatražiti preko medija. I ja bih to činio kada bih morao- kaže nam Mile Lazić. -Pogledajte Nemačku, rekli su nam i drugi sagovornici, ona spada među tri najbogatije države sveta ali se redovno u medijima pojavljuju apeli za mnoge vrste tražene pomoći. I nikome to ne smeta da bi se ta vrsta sakupljanja pomoći javno kritikovala. Ni malo se ne treba čuditi stalnim apelima za pomoć u našoj daleko siromašnojoj Srbiji koja je poslednjih decenija pretrpela neverovatne nedaće –od ratnih razaranja pa do suše, vremenskih nepogoda sa gradom i poplavama -čuli smo od naših sugrađana„Kupatilo” Milanke i Mile Radivojević Plafon i ztidovi se raspadaju Da apeli za pomoć neprestano stižu pokzala nam je upravo ovih dana u Štutgart pristigla molba za pomoć sestarama Milanki i Mili Radivojević iz sela Loćika u opštini Rekovac. Obe sestre boluju od cerebralne paralize – Milanku, staru 41 g. je bolest srozala u krevet – ona više ne može da hoda. I tridesetšestogodišnja sestra Mila se već veoma teško kreće, ali je prinuđena da se nekako stara i o sebi i o svojoj nepokretnoj sestri. – Pomoć je minimalna, nedovoljna da se preživi, od siromašne opštine, kažu nam njihovi pijatelji, sestre Radivojević ne mogu mnogo ni da očekuju. Do pre koju godinu su se o njima starali baba i deda, jer roditelje odavno više nemaju, ali posle smrti babe i dede sestre su ostale totalno same- bez igde ikoga! Dođu, preokupirani svojim brigama sve ređe, po neki prijatelji kao npr. porodica Tomić i porodica Živadinke Ognjenović iz Jagodine da im bar malo pomognu oko pripreme i cepanja drva za zimu isl. – Nama je sve teže, kaže nam Mila. Kada i ja padnem u invlidska kolica, ne znam šta će biti sa nama. – Dobri ljudi iz inostranstva su za Milanku nabavili i poslali polovna invalidska kolica koja joj dobro dođu. Tako, kada je potrebno, ja mogu, doduše veoma teško, da je odguram npr. lekaru. – Ja bih bila, kaže nam Mila, neizmerno zahvalna dobrim ljudima ako bi i ja od nekog dobila slična kolica, po mogućnosti neka polovna električna jer bi onda moja sestra Milanka mogla sama da upravlja njima kada ide lekaru isl. jer ako i ja budem pala u kolica, kako ću da ih je guram, kada i sada jedva hodam- pita se Mila. – Sledeća velika briga je da nam je kuća iznutra strašno propala. Opada tavanica, zidovi su vlažni, opada malter itd. Ipak sve to nekako podnosimo. – Lakše bi nam bilo kada bi mogli bar da opravimo kupatilo čiji se zidovi i plafon već urušavaju – nastavlja svoju tužnu priču Mila. Tako bi mogle da održavamo ličnu higijenu. Ali para niotkud- možda bi se i tu našao neko da nam pomogne jer mi znamo, kaže Mila, da dobrih Srba ima širom sveta! I mi iz „Novosti“ smo sigurni- dobrih ljudi ima širom planete. Zato naš apel Dijasporo pomozi! Mole vas sestre Milanka i Mila! Ko želi da se obradti direktno Mili Radivojević može da se javi na njen telefon +381263178147. Bez obzira da li će joj neko nešto pokloniti, i tuđi glas utehe bi joj dobrodošao! I najminimalniji novčani prilog za popravku kupatila može se poslati na račun kod Komercijalne banke AD Beograd, Mila Radivojević, broj RS 35205903102679504079 SWIFT-BIC KOBBRSBG

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike