NEMCI „LETE“ NA ULICU: Nedostaje oko 2 miliona stanova koje bi stanari mogli da plaćaju

BERLIN/ ŠTUTGART – Sve do kraja devedesetih godina prošlog veka Nemačka je smatrana državom velike socijalne sigurnosti. Dobre zarade, visoki standard života, sigurna zaposlenost, moderno zdravstvo itd. činili su Nemačku za mnoge pridošlice iz EU i drugih država „obećanom zemljom“. Međutim, posle ne tako davne velike ekonomske krize, tačnije krize banaka, i u Nemačkoj je došlo do „amerikanizacije“ radne i socijalne sigurnosti. Sve manje firmi zapošljava nove radnike na neodređeno već samo na određeno vreme, kupovna moć plata i penzija kao i socijalna pomoć su se u odnosu na stalno povećanje troškova života zaista srozale, kirije, kako je nedavno rekao jedan sindikalni funkcioner su otišle u „vasionske visine“tako da su za mnoge ljude, čak i one sa dobrom zaradom postale nedostižne. Sa druge strane, zarade vlasnika proizvodnih ili uslužnih preduzeća su eksplodirale. Preskupa državna administracija od poreza koji najvećim delom plaćaju zaposleni jer bogatiji gotovo uvek nađu način da izbegnu plaćanja, iz godine u godinu ima sve veće poreske prihode. Ali, iako je državna kasa prepuna, sve manje se investira u infrastrukturne ili socijalne programe. Mnoge ulice u velikim gradovima su prepune rupčaga, mostovi oštećeni, škole se nalaze u dezolatnom stanju, izgradnja socijalnih stanova je zamrla itd. pa se poreski obveznici sa pravom pitaju gde ide silni novac od poreskih prihoda. Doduše, Nemačka je i dalje jedan od najvećih izvoznika tehnološki visoko razvijenih mašina i uređaja, kompleksnih elektronskih postrojenja i robota, automobila i kamiona idr. Zato mnoge firme kukaju kako im nedostaje kvalifikovna radna snaga. Nada, da će među 1,6 miliona izbeglica koje je, kako kažu kritičari, od 2015. do danas u Nemačku lično pozvala i otvaranjem granica bez ikakve kontrole među Nemce i druge strance -starosedeoce primila Angela Merkel, biti bar malo jeftine stručne radne snage, se izjalovila. Došli su,osim minimalih izuzetaka, neobrazovni ljudi koji i u svojim postojbinama nikada nisu radili u modernim sistemima proizvodnje i pružanja usluga pa bilo to npr. samo kod osnovne nege starih osoba u staračkim domovima. Tako poslodavci i dalje kukaju -ali im ne pada na pamet da većim platama privuku nove stručne radnike kojih još uvek ima na tržištu rada u EU pa i u Nemačkoj. Pročitajte još – POSETA POKRAJINI BADEN-VIRTEMBERG: I lepo i korisno U poslednjih deset godina cene stanova i kuća su se, na primer u Berlinu, povećale za do 130 odsto. Slično je i u drugim velikim nemačkim gradovima. Kirije su porasle od 50 do 80 odsto. Kada je Evropska centralna banka u Frankfurtu, na inicijativu njihovog šefa Marija Dragi, da bi od bankrota spasila mnoge EU banke kamate srorzala na skoro nula procenata i time nemačke štediše koji su štedeli za „crne dane“ nadajući se dobrim prihodima od kamata na štednju u prvoj beskamatnoj godini oštetila za oko 190 milijarde evrakamatnog prihoda, mnoge štediše su počele da povlače ušteđevinu i da kupuju stanove i kuće. Uz njih su se svrstale tzv. „ajkule trgovine stanovima“ –investitori koji jeftinim, od banaka pozajmljenim novcem kupuju čitave blokove ili ulice sa stanbenim zgradama. To su obično tzv. „socijalni stanovi“ pre tridesetak godina građeni uz poreske olakšice ili sa jeftinijim, državnim kreditima, kojima je socijalna zaštita vremenom istekla. Da bi, bukvalno, na ulicu isterali sadašnje stanare, jer za njih slobodnih stanova sa podnošljivim kirijama nema, novi vlasnici rado koriste kriminalne metode. Najavljuju veliko saniranje zgrada, delimično rušenje zidova, stepeništa isl. koje obično traje i duže od godinu dana, isključuju snabdevanje strujom, vodom i grejanjem, tako da stanari iz delimično urušenih zgrada ipak moraju da beže- pita se samo gde? Renovirani stanovi se kasnije izdaju po višestruko većim kirijama! Masi privatnih kupaca stanova se činilo se da će od ušteđenih kirija imati bar neku korist koju od novca koji je ležao u nekoj od marodnih nemačkih banaka nisu imali. Prema izveštaju Nemačke savezne banke, stanovnici Nemačke su 2.017.g. imali ukupnu novčanu ušteđevinu po bankama i u gotovinskiim obligacijama od neverovatnih 2.311 milijarde evra! Čak i oni koji su imali samo mali deo potrebnog kapitala su počeli da naveliko kupuju imobilije jer su i banke snizile kamate za kredite na nikada ranije viđenu stopu od samo 2 do 3 odsto. Umeseto da plaćaju kirije, novopečeni vlasnici stanova su otplaćivali kredite. Rate kredita su često bile manje od doskorašnjih kirija! Tako je eksplodirala potražnja već postojećih imobilija na nemačkom tržištu, bez da se gradilo dovoljno novih stanova. Da bi se preselili u svoje novokupljene stanove, u kojima su često decenijama živele kirajdžije predhodnih vlasnika, novi vlasnici su, koristeći zakonsko pravo koje važi za stanove kupljene za ličnu upotrebu, otkazivali postojeće ugovore. Raniji stanari su stavljani u bezizlaznu situaciju. Teško su po nekoj prihvatljivoj ceni mogli da iznajme druge stanove jer su, kako smo naveli, kirije “otišle u nebo”. Ne mali broj starih kirajdžija, među njima i dosta naših sunarodnika, se bukvalno našao na ulici i bio prinuđen da prihvati čak neki loš socijalni prinudni smeštaj. Nedostatku stanova doprinela je i činjenica da se iz više EU država gde nije bilo dovoljno posla, u Nemačku doselilo dosta ljudi gde je, doduše za dosta mizerne plate u pojedninim branšama, još uvek mogao da se dobije posao. Svi oni su takođe bili konkurencija domaćem stanovništvu i strancima -starosedeocima u trci za stanovima koji još mogu da se plate. Pročitajte još – KAD SE SRBI SLOŽE: U nemačkoj varoši nikla velelepna “Srpska kuća” Nemački političari su razvoj situacije oko stanova decenijama prespavali. Skoro ništa nije učinjeno da se zakonom –i za stanodavca i za zakupca, ograniči povećavanje kirija, iskažu jeftinija područja za gradnju novih stanova, ublaže veoma strogi propisi koji enormno poskupljuju izgradnju itd. kao i da se zabrani kriminalno izbacivanje stanara iz velikih stambenih kompleksa zbog često nepotrebnog renoviranja. Tek posle prošlogodišnjih oktobarskih izbora, kada su vodeće partije izgubile veliki broj glasača, rešeno je da se izgradnja novih stanova pomogne iz budžeta sa oko 2 miljarde evra. To bi bila samo čuvena kap u moru, ali do danas ni tu nije ništa učinjeno. Ekonomski stručnjaci smatraju da bi država morala godišnje da investira najmanje 4 puta veću sumu kako bi se u dogledno vreme stanje na tržištu stanova popravilo. Uz sve ovo dolazi i pomenuta situacija oko dolaska 1,6 miliona migranata od kojih su neki, koji su našli posao, da bi izbegli masovni, mizerni smeštaj u sabirnim centrima, takođe ušli u “trku za plativim stanovima”. Nezadovoljni sugrađani koji više nisu u stanju da plate ogromne kirije su nedavno u više gradova organizovali proteste protiv političara kao i svih stepena vlasti. Samo u Minhenu je preko 10.000 nevoljnika demonstriralo protiv za njih neizdrživu situaciju. Ovakvo nezadovoljstvo će goditi desničarskoj partiji koja, zajedno sa građanstvom, odavno protestuje protiv ogromnog priliva izbeglica u Nemačku. -Za azilante država ima para a za nas koji plaćamo poreze ne daje ništa da se reši problem izgradnje najmanje 2 milliona jeftinijih stanova koji danas nedostaju – čulo se na protestima u više gradova! Pomenimo da je 2017.g. Nemačka imala prihod od poreza na plate radnika i službenika od skoro 200 milijarde €, a na dohodak bogatijih “samo” oko 60 milijarde. Od PDV-a se u državnu kasu slilo oko 170 milijarde evra. Ukupan poreski prihod je iznosio 734 milijarde evra! Zaista, za izgradnju privremenih smeštaja, ishranu, džeparac, zdravstvenu zaštitu, kurseve jezika, organizovanje škola za decu azilanata itd. Nemačka je 2.017.g. potrošila oko 24 milijarde evra! Za dolazeće 4 godine nemački budžet predviđa troškove, uključujući i za tobožu “integraciju” muslimanskih došljaka koji u suštini ne žele nikakvu integraciju u hrišćansko društvo, kao i plaćanja nekim državama –npr. Turskoj, Libiji, Maroku itd. kako bi te države sprečavale prodor novih migranata u pravcu Evrope, od neverovatnih 76 milijarde evra! -Ako bi se od te neverovtne sume izdvojilo samo 10 odsto za izgradnju stanova koji ne bi mogli da koštaju po kvadratnom metru više od 2000 €, lako bi se i brzo stiglo od pomenutih 2 miliona stanova koji nedostaju. Tako bi se rasteretilo tržište i kod veće ponude opale bi i zakupnine- tvrdi opozicija uz primedbu, da su Angeli Merkel očigledno važniji migranti od sopstvenog stanovništva! Zato se ljudi iz njene partije “Hrišćanskih demokrata- CDU” ne trebaju čuditi sve lošijem rejtingu i kancelarke i sopstvene partije!

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike