KO BRANI SRBE – LETI SA FEJSBUKA: U Nemačkoj sve više „skidanja“ profila nepodobnih autora

Već duže vreme nemački, sada do konstituisanja nove vlade privrmeni savezni ministar pravde Hajko Mas, koga neki autori smatraju „prvim cenzorom Fejsbuka,“ pokušava da ukidanjem profila pojedinih autora na ovoj društvenoj mreži, onemogući distribuciju mišljenja koja se ne slažu sa stavovima nemačke vlade- smatra poznati nemački publicista Jirgen Elzeser. Najnovija „žrtva“ cenzure postao je baš on, poznati autor, novinar i borac za ljudska prava, ujedno i veliki prijatelj Srba. Pomenimo da je Elzeser u više svojih knjiga, novinskih članaka i javnih diskusija raskrinkavao raniju očigledno zvaničnu nemačku politiku i jednostrane, možda čak od zainteresovanih za građnki rat i rasturanje Jugoslavije naručene i plaćene izveštaje u medijima. Po tim, gotovo histeričnim izveštajima, Srbi su bili jedini i najodgovorniji krivci za sva dešavanja devedesetih godina prošlog veka, uključujući i ratove. Nikada ranije do početka nemira u Jugoslaviji, sa izuzetkom u doba vladavine cara Viljema Prvog u Velikom ratu i kasnije Adolfa Hitlera u Drugom svetskom ratu, nije nemačkoj javnosti servirana toliko žestoka i gnusna antisrpska propaganda. Nemačka politika i nemački mediji su uspeli da demonizuju Srbe i pripišu im nikada dokazane navodne masovne ratne zločine i progone tobože nedužnog nesrpskog stanovništva! Istovremeno prećutkivani su teški zločini Hrvata, muslimana i na Kosmetu Šiptara. Poznato je da su donekle ti zločini bili potpomagani od zapadnih obaveštajnih službi. Jedan od retkih autora koji je protiv demonizacije Srba u Nemačkoj digao glas, bio je Jirgen Elzeser.PROČITAJTE JOŠ: MASOVNO NAS „POKRŠTAVAJU“: Srbe upisuju kao Hrvate, Bosance…Možda zahvaljujući Elzeserovim publikacijama i njegovim ličnim nastojanjima, ali dokazano i velikim naporima na poboljšanju odnosa sa Nemcima srpske Vlade i ranijeg premijera a sada predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, situacija se, doduše još veoma polako, menja u našu korist. Srbi u Nemačkoj sada već lakše dišu- kažu nam brojni sagovornici. Pojavljuju se i drugi autori koji pišu i govore da Srbi nisu mogli da budu jedini krivci za krvave građanske ratove u bivšoj Jugooslaviji. Ipak neki nemački ministri još uvek, tako izgleda, rado govore o „genocidu u Srebrnici“ koji su navodno počinili Srbi iz Bosne. Oni neprekidno i bez ikakve provere pominju, a uz njih to stalno čine i mediji, cifru od preko 8.000 civlnih žrtava u tom bosanskom gradiću. Doduše, postoje izveštaji pojedinih međunarodnih organizacija pa čak i holandskih vojnih starešina koje su komandovale svojim bataljonom u Srebrnici, da broj poginulih, veoma često su među poginulima i muslimanski boraci stradali u borbama protiv srpskih snaga, nije veći od oko 2000 ljudi ali to autore tvrdnji o genocidu nimalo ne interesuje. Pošto je cenzura ocenila da su Elzeserovi navodi na Fejsbuku politički motivisani, profil poznatog novinara i glavnog urednika političkog magazina COMPAKT (Kompakt) je ugašen u trajanju od 30 dana! Ujedno mu je zaprećeno da će Kompaktov profil biti trajno izbačen ako Elseser i dalje nastavi da piše protiv „zajedničkih standarda“ Nije pojašnjeno zbog čijih i kakvih „zajedničkih standarda“ Elzeser mora da se ućutka –standarda Evropske unije, NATO pakta ili već ugašenog suda u Den Hagu? Elzeseru se posebno zamera jer je zahtevao slobodu za Ratka Mladića i napisao tekst „Čast za generala Praljka“ – navodeći da su obojica bili borci protiv islamista, mudžahedina i podrške islamskih zemalja ratu u Bosni, a „genocid“ u Srebrnici je nazvao velikom političkom prevarom!-Sud u Den Hagu, pisao je Elzeser, je među zatvorske zidine ukopao većinom Srbe hrišćane, dok je muslimanske zločince i pored neoborivih dokaza oslobađao odgovornosti ili ih je samo blago kažnjavao!Očigledno u vreme sve veće islamizacije Evropske unije i Nemačke prilivom više od 1,5 milion azilanata- muslimana, pisanje Jirgena Elzesera i njegova borba za istinu u korist Srba i drugih hrišćana, nekome nimalo ne odgovara.P.Rakočević

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike