DREMEŽ ZA VOLANOM MOŽE DA BUDE KOBAN: Ukoliko putujete negde, ne krećite umorni!

ŠTUTGART – Krajem jula i početkom avgusta meseca, po nekoj već decenijama ustaljenoj tradiciji, bezbroj naših sunarodnika iz Nemačke ali i iz drugih evropskih država, kreću na zasluženi odmor u pravcu Srbije. Najčešće se još uvek koristi sopstveni automobil, praktičan i zbog toga, što često cela porodica putuje zajedno. Osim toga u vozilu se uvek nađe i dovoljno mesta za poklone namenjenih rodbini ili prijateljima. Ako cela porodica putuje avionom to, u nedostatku jače konkurencije u letovima npr. iz Nemačke za Beograd u letnjoj sezoni, može da košta čitavo malo bogatstvo. Na stranu da se svaki kilogram prtljaga preko dozvoljene težine naplaćuje i do 10 evra. Valjda zato što naši ljudi žele da što više vremena provedu u Srbiji, svaki sat da stignu što pre im je, izgleda, vrlo dragocen. Zato veoma često, obično petkom, odmah posle završetka radne nedelje takoreći pravo sa posla, sedaju u već „spakovane“ automobile i kreću u pravcu otadžbine. Često nedovoljno ispavani i umorni mnogi bi da u jednom potezu, ako bračni drug nije vozač vozeći sami, da sa što manje usputnih pauza, pređu i do 1500 km. – Apsolutno nepotrebna i opasna žurba, kažu stručnjaci. Jure kao da će im, ako zakasne koji sat zbog usputnih pauza, rodna kuća, sagrađeni objekat, prijatelji ili rodbina, nekuda pobeći! Mediji često izveštavaju o saobraćajnim udesima do kojih dolazi zbog premorenosti i neispavanosti. Međutim nije uvek u pitanju trenutna neispavanost ako se noć pred polazak pakovao prtljag do u kasne sate pa se za vreme vožnje oči same sklapaju. Baš o tom „sklapanju očiju“ za volanom za samo delić sekunde, što može da bude kobno, razgovaramo sa jednim od najpoznatijih otorinolaringologa – dakle lekara za uho, nos i grlo u Baden-Virtembergu, dr Milijom Obradovićem, beogradskim studentom. On već skoro 30 godina ima svoju veoma uglednu i poznatu ordinaciju u gradu Kornvesthajmu, samo deset kilometara udaljenoj od Štutgarta. U srdačnom razgovoru dr Obradović nam je rekao da kod mnogih nesreća prouzrokovanih dremežeom za volanom nije „kriv“ samo trenutni umor ili manjkavost spavanja, npr. noć pred put. Često, bez da mnogi ljudi to znaju, u pitanju je bolest apnea –ili često nazivana i apneja, koja iz danas još nedovoljno proučenih uzroka, u toku sna prekida disanje. U nekim slučajevima čak sam mozak, kod tzv. centralne apneje, daje „signal“ da zastane disanje. Višestruki prekidi disanja mogu da traju od 5 do 20 sekundi, poznati su slučajevi u medicini da je obolela osoba u toku sna više puta prestajala da diše i do jednog minuta! Bezbroj tih prekida disanja za vreme spavanja mogu da budu veoma opasni- ne samo što tokom dana izazivaju veoma veliku pospanost i umor, jer se organizam u toku noći nije dovoljno odmorio, to je opasno posebno za nekoga ko je vozač. Ti prekidi disanja, ako se ne suzbiju na vreme, mogu da prouzrokuju ozbiljna obolenja -od moždanog udara, preko fibrilacije srčanih komora, povećanja krvnog pritiska pa do srčanog infarkta! Od apneje najčešće boluju muškarci stariji od 60 godina koji naginju hrkanju, gojaznost je takođe jedan od uzroka, zatim pušenje, suženje gornjih disajnih puteva, začepljenost nosa i slično. Žene su manje pogođene ovom bolešću. Pročitajte još – Odlazak na letovanje: Da li je bolja dnevna ili noćna vožnja? Dr Obradovać nam kaže da danas postoje odlične metode koje i on primenjuje za sprečavanje ili ublaživanje posledica koje nastaju kod prestanka disanja u toku spavanja. U njegovoj veoma moderno opremljenoj ordinaciji je moguće, zahvaljujući momentalno najsavremenijim uređajima, da se utvrdi broj i dužina trajanja prekida disanja u toku noći kako bi se postavila prava dijagnoza. Iz tih saznanja rezultiraju dodatni, potrebni koraci u lečenju -od laserske ili klasične operacije proširenja disajnih puteva pa sve do boravka pacijenta u tzv. „labaratoriji za praćenje procesa sna“ . Dr Obradović (prvi sa desna) sa svojim saradnicima U „labaratoriji sna“ pacijent provede dve noći i za to vreme se sakupe detaljni podatci o bolesti,a pacijent se informiše o mogućim posledicama. Ujedno se pacijentu pokaže kako da kod spavanju koristi tzv. CPAP aparat koji pomaže pravilnom disanju. Kod težih slučajeva apnoe, kao odlična mogućnost smanjenja ili kompletnog odstranjivanja prestanka disanja za vreme spavanja, pokazao se tzv. CPAP aparat koji malim kompresorom preko maske na licu koja obuhvata nos, upumpava preko nosnih kanala u pluća definisanu količinu vazduha podešenog pritiska. To je,priča dr Obradović, za mnoge pacijente pravi spas jer već posle nekoliko dana korišćenja CPAP aparata tokom noći, dnevni umor i pospanost nestaju! Ipak, veoma često, taj aparat se mora koristi godinama. Zato, kaže nam dr Obradović, mnogi naši zemljaci pre polaska na duža putovanja automobilom, ako su i ranije tokom vožnje osećali često jak nagon da zadremaju, bi trebalo da svrate u njegovu ordinaciju ili kod nekog drugog lekara koji je specijalizovan za apneu- da bi se ustanovilo zbog čega se muče da u toku vožnje ne zaspu za volanom! Da li san koji se gotovo automatski navlači na oči već kod prvih kilometara vožnje dolazi od momentalnog premora, ili od manje spavanja dan, dva pre kretanja na dužu vožnju – ili pak sklapanje očiju prouzrokuje apnoa za koju vozač možda nije ni svestan da od nje pati, mora da utvrdi specijalista. Pomenimo da ljudi koji zbog prekida disanja u toku spavanja nemaju dubok, ravnomerni san, često dremaju u toku dana ne samo u vožnji nego i na sastancima, za radnim stolom, u bioskopu ili pozorištu pa i za vreme nečijeg govora ili praćenja TV programa. Često im, na uveseljavanje prisutnih, pada glava na grudi da bi odremali koji minut. Ne samo jednom, nego često desetinama puta!

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike