ŽIVKA ZA SVA VREMENA: Devedeset godina od praizvedbe Nušićeve „Ministarke“

BILA je subota, „svečano obučen svet došao je da vidi novu stvar od voljenog Ben Akibe“, a na premijernom plakatu pisalo je „šala u četiri čina“: tako je, na današnji dan pre devet decenija (25. maja 1929. godine) počeo život najpopularnije komedije u istoriji srpskog teatra – „Gospođe ministarke“. Pročitajte još: U SLAVU STERIJE: „Karolina Nojber“ na festivalima u Novom Sadu i Jajcu Da će koloritni likovi i njihove čuvene replike sačuvati svežinu, autentičnost i onaj zdrav humor pun prepozavanja do naših dana, nije se moglo ni pretpostaviti po prvim kritikama. Zanimljivo je da je i sama sudbina ovog Nušićevog dela bila neizvesna, pre no što je zaživelo na sceni. Naš veliki komediograf počeo je da piše „Ministarku“ uoči početka Prvog svetskog rata, u vreme dok je bio upravnik tek osnovanog teatra u Skoplju. Došao je do drugog čina, a onda je rukopis izgubljen u vihoru rata. Ipak, kao da je naslućivao ogroman uspeh ovog naslova u narednim decenijama, 1929. godine vratio se istom delu i izgubljeni tekst „rekonstruisao“ po sećanju. Pročitajte još: Vujić: Nušić menjao mentalitet našeg naroda na bolje Dok je nova komedija nastajala, pisac je već na umu imao i glavnu glumicu – Žanku Stokić. Rasna, vedra, grlenog smeha, s „narodskim“ smislom za humor, bila je pravi izbor za ovu ulogu. Publika je premijeru ispratila ovacijama, ali je kritika Nušića dočekala „na nož“, zamerajući mu ne samo podilaženje toj istoj publici, već pronalazeći u tekstu „prizemnost, neinventivnost, vulgarnost, jeftin vic“… Ipak, i kritičari su morali da posvedoče: Bilo je veselo na premijeri g. Nušićeve „Gospođe ministarke“. Smejalo se iz sveg glasa, glasno, srdačno i zdravo. Sudeći po najrazličitijim kalamburima i vicevima koje je pisac nagomilao u četiri čina, drugo se nije ni tražilo. Nušić je i ovom komedijom ušao „u gomilu“… Reditelj Vitomir Bogić doveo je predstavu do premijere posle samo devet proba, a oduševljenje publike pratilo ju je sve do Drugog svetskog rata. Postigla je do tada nezapamćen uspeh: pedeset izvođenja već u prvoj repertoarskoj godini, a u narednih trinaest sezona odigrana je gotovo dvesta puta. Sama Žanka se 150 puta poklonila pred oduševljenim gledalištem, a u ostalim prilikama Živka je bila Jovanka Jovanović Dvorniković, koja (iako odlična glumica) nije mogla ravnopravno da se nosi sa Žankinim šarmom i slavom. Ostalo je zabeleženo da je povodom stotog izvođenja, Nušić poslao telegram omiljenoj glumici: „Draga Žanka, Vi i ja danas imamo malu intimnu svetkovinu. Mogu događaji menjati režime, mogu se krize zavitlavati i obarati kabinete, Vas se kriza ne može dotaći. Vi ostajete ministarka, jedina ministarka, uvek ministarka.“ obnovljena posle rata POSLE oslobođenja 1945, komedija je obnovljena. Glavnu ulogu u Žankinom odsustvu (već je bila teško bolesna, u kućnoj izolaciji i bez građanskih prava) preuzele su Nevenka Mikulić i Mileva Bošnjaković. Bez posebnog uspeha. Žankinoj slavi najviše je uspela da se približi Ljubinka Bobić. Igrala je s velikim uspehom u ovoj postavci, kao i u sledećim (režije Dušana Vladisavljevića, potom Braslava Borozana) – neprekidno trideset godina, sve do smrti 1978.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike