Zaustavljene “pokretne slike“: Pošast teško pogodila filmsku industriju

IAKO borba sa pandemijom doživljava kulminaciju u svim evropskim zemljama i centralno je pitanje svih država, jer broj ljudskih žrtava i dalje neprestano raste, već se računaju i ekonomske posledice koje nam ostavlja virus korona.Filmska industrija, zajedno sa turističkom i sa sektorom kulture, kako ističu eksperti, jedna je od prvih ekonomskih žrtava ove pandemije. U prilog tome govori i potez „Netfliksa“, najvećeg svetskog striming medija, koji je pre nekoliko dana formirao fond od 100 miliona dolara za pomoć svojim radnicima koji su radili na TV i filmskim projektima čija je realizacija obustavljena zbog pandemije, a prema podacima, stotine hiljada zaposlenih na projektima ove kompanije širom sveta ostale su bez posla.Ovakve i slične posledice, kako je za Filmski centar Srbije objavila Milica Božanić, direktorka Srpske filmske asocijacije, već i nama kucaju na vrata.- Sa zatvaranjem granica, obustavom avio-saobraćaja i zabranama okupljanja, čitava produkcija na globalnom nivou je stopirana. Istovremeno, u toku je rast tražnje za home entertainment-om, za filmovima, serijama, video-igricama, muzikom i knjigama, kao odgovor na dokolicu ili način borbe sa stresom samoizolacije. I dok evropske zemlje sa stabilnijom i jačom ekonomijom već preuzimaju mere pomoći kulturnom i kreativnom sektoru, onog trenutka kada se trenutna situacija smiri, ekonomske podsticajne mere postaće važnije nego ikad, kako bi se produkcija vratila u normalne tokove – navodi Božanićeva.Milica Božanić To znači da su za našu filmsku industriju sada, pored nacionalnog fonda kao stuba domaće kinematografije, od izuzetnog značaja podsticaji koji su čisto ekonomski, i vođeni nivoom privatnih investicija u produkciji.- To je utoliko važnije, jer se očekuje da 1. maja na snagu stupe dva člana Uredbe o podsticanju investitora da ulažu u audiovizuelnu produkciju, kojim se kvalifikovani minimalni iznos za korišćenje podsticaja za namenski film (snimanje reklama) podiže sa donedavnih 100.000 evra na 300.000 evra. Isti scenario očekuje i minimalni trošak po epizodi TV serije, što je ove zime izazvalo ogromno negodovanje rastućeg sektora domaćih TV serija, s obzirom na to da je broj ovakvih projekata približan nuli. Kao Srpska filmska asocijacija ukazivali smo na to da predviđene novine već ozbiljno ugrožavaju sektor i u normalnim uslovima rada, a u svetlu novonastale globalne krize za filmsku industriju, umesto da podižemo i pooštravamo letvicu, njeno držanje na nižem nivou može postati mehanizam za izvlačenje iz krize koja će neminovno nastati – objašnjava Božanićeva.Jer, kako ističe, već je potvrđeno da je upravo reklamna servisna produkcija element zahvaljujući kome je tokom kriznih godina domaće kinematografije očuvana baza filmskih radnika, i omogućene su prve investicije u opremu i infrastrukturu. To, prema njenim rečima, vrlo lako može biti dobar scenario i kada se epidemiološka opasnost povuče. Pirs Brosnan u Beogradu Foto A. Stevanović115 MILIONA EVRAPREMA analizi Ekonomskog fakulteta, kako navodi Božanić, podsticaji su Srbiji za četiri godine doneli 115 miliona evra, odnosno, na svaki jedan evro koji je država potrošila podstičući filmsku produkciju, filmske ekipe potrošile su 5,38 evra u lokalnoj ekonomiji. Direktni inostrani priliv od produkcija procenjen je na 87 miliona evra, a ovaj sektor pokazao je i najveću fiskalnu efikasnost – sa svega 20 odsto uloženih sredstava, državi se vratilo preko 10,1 milion evra. To znači da je filmski sektor drugi po veličini kreativni poslodavac u Srbiji, posle ICT-a.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike