Vreme podela i samomržnje

NOVOIZABRANI redovni članovi SANU ove nedelje držali su svoje pristupne besede – a u sredu je svoja razmišljanja na odabrane teme iznelo i troje članova Odeljenja jezika i književnosti: Goran Petrović, Zlata Bojović i Milovan Danojlić. Jedan od naših najčitanijih i najprevođenijih pisaca Goran Petrović predstavio se besedom naslovljenom jednostavno: „Papir“. U nadahnutoj odi svakom pojedinom listu te dragocene tvorevine, tkiva izatkanog od zbijenih vlakana šuma i niti tkanina odnosno pamuka, od nebrojenih nevidljivih komadića prethodno korišćenih za ko zna šta, pisac nas je podsetio na slike i običaje zaboravljene zauvek u onom proteklom veku. Veku koji se na papir oslanjao u svemu, za razliku od ovog koji živimo, i u kom smo „spravicama poverili“ i imena i prezimena ljudi i sve ostalo. – Jedan jedini ispisani listak može da dotakne nas, a ne samo mi njega. I nije tačno da samo mi možemo da bacimo taj listak, već i on nas može da vine do vasione – zaključio je Petrović. Istoričar književnosti Zlata Bojović je govorila o samosvojnosti dubrovačke književnosti, ocenivši da ona, iako po svim merilima mala, ipak predstavlja lekciju vrline. Pročitajte još – PRIČA ZA “NOVOSTI”, IZ PERA AKADEMIKA SANU: Dodatna nastava iz poznavanja prirode i društva Veliki naš pisac Milovan Danojlić besedu na temu „Između mržnje i tolerancije“, započeo je podsećanjem na to da mržnja, kojoj je sam davno posvetio glavu romana „Dragi moj Petroviću“, po Dekartu ide u red primitivnih strasti. Istakao je, ipak, da vreme i podneblje u kom živimo toj mržnji daju snažan zamah: – Duga tradicija naših podela dobila je u poslednje vreme novi podsticaj i pravac: jedan deo naše elite počeo je razvijati samomržnju, e da bi, neprijateljima, pokazao spremnost za poricanje svoje sudbine.Foto V. Danilov Suprotnost mržnje je, podseća Danojlić, ljubav, ali i druga vrlina, dostupnija zdravoj pameti i dobroj volji – tolerancija, a književno stvaralaštvo je predodređeno polje za afirmaciju sveljudskog razumevanja i tolerancije. – Sve što drugima kroz reč možemo dati jeste ljudskost, ostalo je politika. Glupost i raspuštenu duhovnu lenjost možemo poštedeti mržnje, ali one ipak ne zaslužuju toleranciju. PSIHOLOGIJA I ISTORIJA PRISTUPNE besede os srede su održali i psiholog Aleksandar Kostić, koji je govorio na temu „Kognitivna obrada jezika i verovatnoća“, i istoričar Ljubodrag Dimić, koji je besedio o odnosima Jugoslavije i Sovjetskog Saveza i, po mnogo čemu zanimljivoj i prelomnoj, 1968.godini.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike