Vizuelno pozorište Bajića: Knjiga „2D=3D“ o crtačkom i vajarskom opusu našeg umetnika

SLOŽENI proces nastajanja dela našeg uglednog vajara i profesora na Fakultetu likovnih umetnosti Mrđana Bajića (1957), od crteža, preko kolaža i asanblaža, do skulptura, kroz tekstove i ilustracije, pokušava da obuhvati knjiga „2D=3D“, koju je nedavno objavila Galerija „Rima“. Analiza i tumačenje dosadašnjeg umetnikovog opusa, dati su iz ugla tri internacionalno priznata autora: italijanskog kritičara i kustosa Antonela Tolve, njegovog francuskog kolege Olivijea Kaplena i Branke Arsić, profesorke na njujorškom univerzitetu Kolumbija.Za Tolvea „projekti koje je realizovao Bajić od svojih prvih koraka na polju umetnosti, predstavljaju ideje koje postaju realnost“:- Bajić podvlači i otkriva snažnu sklonost ka poigravanju znacima i predmetima iz svakodnevnog života, tretira ih kao scenske rekvizite, koristi ih i pokazuje kao protagoniste ili deuteragoniste uz pomoć kojih stvara neku vrstu vizuelnog pozorišta – ističe, između ostalog, italijanski stručnjak, uočavajući na toj sceni koju tvore Bajićeva dela automobile, dečje marionete i lutke, gipsane otiske, granate, vezove, zemaljske kugle i lopte, krokodilčiće i autobuse, sjedinjene zahvaljujući „uvek veštom i snažnom kratkom spoju koji ispoljava žestoku, kipuću ironičnost“.Tolve prepoznaje i umetnikovu sklonost ka nadrealnom, i na momente, metafizičkom, ali i želju da se izvesni pokidani šavovi istorije iznova spoje, dok su za Olivijea Kaplena Bajićevi radovi „između tvrdnje i sumnje, težine i lakoće, ozbiljnosti i humora“:- Kako u njima ne prepoznati simboliku varljivih ravnoteža, koju umetnik nigde ne primećuje oko sebe, sem u nematerijalnosti mnogobrojnih ideologija u Srbiji i tako čestim u nekadašnjoj Jugoslaviji, na promenljivim teritorijama na Balkanu ili pak u svetu.U srcu današnjeg sveta, gde forme dolaze iz svih zemalja, nacija i kultura, kako naglašava francuski kritičar, Bajićeva višeslojna umetnost zauzima posebno mesto, prebacuje nas iz praistorije do savremenih Arlekinovih kostima.- Njegova dela mešaju epohe, prostore, preko stvarnosti koja nas „povređuje“, ali koju i krotimo dozom ironije. Popravljamo stvarnost i teškom mukom ponovo spajamo njene ostatke, mrve estetike i etike koje uvek nosimo na plećima kako bismo mogli da napredujemo. Takav je stav Bajića, građanina Balkana. Iz tog stava proističe formalna matrica njegovog vajarstva – zaključuje Kaplen.Crteži nisu prosti projekti neke buduće Bajićeve skulpture, mišljenja je Branka Arsić:- Naprotiv, oni su lokaliteti na kojima je jedna ontologija – jedan svet reda, uzročnosti, linearnosti, integrisane individualnosti – zamenjena jednom drugom, ekscentričnom ontologijom nedozvoljenih mogućnosti.Glavna ontološka snaga tih crteža je, kako ističe, u olakšavanju iskustva promene:- Njegovi crteži su lokaliteti dezintegracija na kojima se istovremeno rađaju novi svetovi. Oni su kao skele iz grčke mitologije koje prevoze duše iz jednog u drugi svet – zaključuje Branka Arsić. NEMERLjIVOST KOJA KLIZINjEGOV je crtež suštinski, jer nam svojim pomeranjima, modulacijama, preokretima van svake logike, ukazuje da ključ za razumevanje njegovog dela nije rečnik ili gramatika nekog formalnog sistema, već, naprotiv, sloboda, nemerljivost koja klizi s jedne linije ka drugoj – piše o Mrđanu Bajiću, između ostalog, Olivije Kaplen.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike