Vertikala srpskog bića: Priređen naučni skup o Njegošu u Matici srpskoj

NjEGOŠ je krupna tema Matice srpske i zato će naša najstarija naučno- književna ustanova učiniti sve da takvo poimanje ostane jedna od kapitalnih stvari u svekolikom srpskom pamćenju. Ovom porukom i obećanjem, predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić u sredu je u Matičinoj svečanoj sali u Novom Sadu pozdravio učesnike skupa posvećenog Petru Drugom Petroviću Njegošu (1813-1851), pesniku, vladici i misliocu. Na toj svečanosti naslovljenoj „Njegošev dan u Matici srpskoj“, predstavljen je Zbornik Matice srpske br. 3 posvećen piscu, a zatim je održan naučni skup „Jezik u Njegoševim delima“ u kojem su učestvovali ugledni akademici i profesori. – Njegoš je dubinska vertikala srpskog jezika i poezije, srpske duhovnosti, naše duše i srpskog narodnog bića. U Matici se ova jednostavna istina vrlo rano počela ispoljavati, još od prvog teksta koji je Teodor Pavlović objavio u „Serbskom letopisu“ 1834. godine povodom Njegoševog prvenca „Pustinjak cetinjski“. Danas, kada jaki vetrovi duvaju, svest o značaju Njegoševom omogućuje svima nama da znamo ko smo, gde smo i šta smo – rekao je Stanić. Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević istakao je neraskidivost veza između Matice i Njegoša i dodao da danas postoje pokušaji da se drugačije sagleda lik ovog velikog državnika, diplomate i mislioca, ali da „nema administrativne mere koja može da poništi vezu između velikog vladike i srpske kulture i književnosti“. Pročitajte još – Njegoš pisao po obrazu svog naroda Pošto je učesnicima skupa preneo blagoslov predsednika Njegoševog odbora, Njegovog preosveštenstva arhiepiskopa cetinjskog i mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, akademik Miro Vuksanović podsetio je na niz datuma koji su u prošlosti, ali i u sadašnjosti, učvrstili spone Matice i Njegoša: pisac je u „Letopisu“ 1837. objavio „Nelažni znak pameti prahu narodoljupca“, posvećen Mušickom, a naredne 1838. u istom časopisu osvanula je i Njegoševa alegorijska proza. Godine 1845. učlanio se u Maticu srpsku, a 2004. godine Biblioteka Matice srpske otvorila je Njegoševu sobu s poklon-zbirkom njegovih dela, literature i drugih dokumenata. Naučne skupove posvećene Njegošu i njegovom delu, Matica je priredila 2009. i 2017. godine, a naredni će biti upriličen, na istom mestu, 2021. godine.Miloš Vučević, vladika Isihije, Goran Maksimović… – Da bismo dobili celovit „Rečnik Njegoševa jezika“ trebalo bi da ponovo još pažljivije osmotrimo njegovu ukupnu poeziju, ali i njegovu prozu, koja je, doista, u senci, zaturena i zanemarena kao pomoćno književno sredstvo, ali kakva god – ta proza je Njegoševa – kazao je Vuksanović, uz napomenu da bi trebalo iz „Ogledala srpskog“ uzeti samo reči iz ono malo Njegoševih pesama jer „to nimalo ne bi škodilo istini da je ceo Njegoš ogledalo srpsko“. Vladika Srpske pravoslavne crkve Isihije preneo je blagoslov skupu vladike bačkog Irineja, a zatim je ukazao na veliki značaj obeležavanja Njegoševog imena i dela. UČESNICI ZBORNIK Matice srpske o Njegošu predstavio je prof. dr Goran Maksimović, a doprinos u sagledavanju veličine književnog opusa Njegoševog dali su akademik Jasmina Grković Mejdžor, te profesori: Jelica Stojanović, Radmilo Marojević, Isidora Bjelaković, Ana Pejanović, Mato Pižurica, Jovan Delić, Miodrag Jovanović…

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike