Veliko interesovanje za „Balkanskog špijuna“ na Dubrovačkim letnjim igrama

PREDSTAVA „Balkanski špijun“ Narodnog pozorišta, zbog velikog interesovanja, gostovaće dve večeri zaredom (16. i 17. avgusta) na jubilarnim 70. Dubrovačkim letnjim igrama. Karte za pet stotina gledalaca na otvorenoj sceni parka Gradac rasprodate su u rekordnom roku, pa su se domaćini odlučili za još jedno izvođenje. Pročitajte još: POZORIŠNA KRITIKA: Hamlet, naš savremenik – „Balkanski špijun“ Dušana Kovačevića prva je dramska predstava iz Beograda posle više od tri decenije u Dubrovniku. Osećam ogromno uzbuđenje i čast. Za mene je, intimno, ovaj grad važno mesto umetničkog odrastanja, a „Igre“ jedinstvene, jer ni posle toliko godina nisu izgubile svoju veliku međunarodnu dimenziju – ističe rediteljka Tanja Mandić Rigonat. Od premijere (oktobar 2018) „Špijun“ je učestvovao na mnogim festivalima, osvojio mnogobrojna priznanja, a videla ga je i publika u Hrvatskoj: na zagrebačkim „Danima satire“, kao i na Festivalu malih scena u Rijeci. Pročitajte još: DANI DANILA BATE STOJKOVIĆA: Glumačkoj legendi u čast – Publika reaguje isto kao u Beogradu, Duško Kovačević nije lokalni pisac. Njegovu dramu mogu da zamislim i na scenama Londona, Pariza, Njujorka, Moskve. Tema političke paranoje je svuda aktuelna i opstaje kroz vreme – kaže Rigonat. A pisac u izjavi za naš list kaže u svom stilu da je „indikativna stvar što špijuni i dalje rade svoj posao, pošto je to, izgleda, lepa i zanimljiva profesija koja ne posustaje“:Tanja Mandić Rigonat – Menja se samo tehnologija špijuniranja, suština je uvek ista – nedvosmislen je Kovačević. – Koliko smo obavešteni, nikad nije bilo više špijuna. Svaki drugi čovek je „sumnjiv“. Sama činjenica da je toliko ljudi bez posla, znači da nešto moraju da rade. Inače, predstava je rađena u novom čitanju rediteljke Rigonat, u odličnoj podeli. Ako Hamleta može da igra žensko i to bude dobra predstava, znači da sve podleže preispitivanju. Dramska literatura živi od toga što se kroz vreme revitalizuje. Kovačević dodaje da je, naravno, najvažniji uslov dobra priča koja može da se prilagodi svakom vremenu: – Ljuba Bandović i Nela Mihailović su, uz ostale glumce, prisvojili novo čitanje i viđenje, u kome se sve danas dešava. U svim republikama bivše Jugoslavije imamo ista pitanja i probleme: ko koga prisluškuje, ko je strani plaćenik, ko izdajnik. Uostalom, ako se već godinama raspravlja da li su američki izbori bili čisti i da li se u njih umešala Rusija, sve ispod toga je dečja igra! Kod nas, ako jednog dana dođu i vanzemaljci, biće zaprepašćeni gde su došli. Mislim da se neće zadržati duže od tri dana… Uz Bandovića i Mihailovićevu, igraju Dušanka Stojanović Glid, Katarina Marković, Milutin Milošević i Vanja Milačić. Dušan Kovačević NARODNO U DUBROVNIKU PRVI put nacionalni teatar pojavio se na letnjim igrama 1957, sa Sofoklovim „Carom Edipom“ (režija Hugo Klajn) i Ljubišom Jovanovićem u naslovnoj ulozi. U podeli su bili i Dragan Laković, Raša Plaović, Severin Bjelić, Branislav Jerinić, Petar Banićević, Dragomir Bojanić Gidra… Tokom festivalskog trajanja, Narodno je učestvovalo i sa Krležinim „Aretejem“ (režija Bojan Stupica), „Na tri kralja ili kako hoćete“ po Šekspiru (ponovo Stupica), „Dugi život kralja Osvalda“ Velimira Lukića (u postavci Braslava Borozana)… Poslednje gostovanje bilo je u Dubrovniku s Verdijevom „Aidom“ 1987. godine.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike