U potrazi za dušom

NA visokom nivou i u sastavu kakav je poslednji put viđen još pre dve decenije na skupu u Bijeljini, u petak je u Matici srpskoj počeo dvodnevni naučni skup „Srpski kulturni prostor: ustrojstvo, problemi, vrednosti“. Ova „goruća“ tema okupila je akademike, naučnike, profesore, filozofe i crkvene velikodostojnike. Ukupno, njih šezdesetak. Pozdravljajući učesnike, domaćin i predsednik Matice srpske Dragan Stanić rekao je da je veoma važno da ovakav skup i njegove poruke shvati i politička sfera, te da se „Strategija kulturnog razvoja Srbije od 2017. do 2027. godine“ najzad ubaci u skupštinsku proceduru, jer bez te strategije nemamo valjane orijentire o tome kuda ići i šta raditi. Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević naglasio je da je kulturni obrazac osnov za postojanje i trajanje jednog naroda na istorijskoj sceni. – Istorija pamti narode i društva koji su nestali sa scene, a razloge za ovakav ishod možemo da tražimo i na polju kulture. Zato je obaveza svake generacije da u skladu sa svojim znanjem, moralom, etikom učini koliko može za napredak srpske kulture, naše duhovnosti i identiteta – poručio je Vukosavljević i podsetio prisutne da je ovaj skup nastavak aktivnosti započetih potpisivanjem „Povelje o srpskom kulturnom prostoru“, u martu, u Sremskim Karlovcima. Pročitajte još – „PORTRETI“ NA MARKOVDAN: Matija Bećković gost Lozničana Umesto „referatom“, akademik Matija Bećković okupljenima se obratio svojim čuvenim stihovima: „O Svetom Savi“, „Trojeručica“, „Pokajnica“, „Kosovo polje“, „Ovo i ono“… Pozdravljen je gromkim aplauzom. U veoma nadahnutoj besedi Njegovo preosveštenstvo episkop Jovan (Purić), nekadašnji dugogodišnji iguman ostroške svetinje, dao je blagoslov „delatnicima na polju duhovnosti“ i poželeo da ovaj skup ne ostane samo teorija, nego da ima uticaj kroz državu i institucije na običnog čoveka i da tako podigne duh našeg naroda. Govoreći o suštinskim pitanjima srpskog kulturnog prostora, akademik Vasilije Krestić smatra da bismo kao nacija morali da definišemo šta čini naš kulturni prostor. – Za razliku od naprednijih zapadnoevropskih naroda, mi smo do tragičnih razmera duhovno razbijeni, nacionalno, politički i ideološki nejedinstveni i pocepani. Jednim delom smo Srbi, drugim Jugosloveni, trećim Crnogorci, zatim četnici i partizani, evroantlantisti i evroskeptici. Nama su u mnogim trenucima važniji partijsko-politički, regionalni i lični interesi od državnih i nacionalnih – upozorio je Krestić. Profesor Dušan Ivanić ukazao je na neophodnost kulturnog jedinstva Srba ma gde bili i uprkos granicama, a Miloš Ković na pitanje koje je sam postavio „da li treba da odustanemo od KiM?“ i odmah odgovorio da odustajanja nema, dodao da je sve u Božjim rukama, ali i u našim. Govoreći o identitetu, Bogoljub Šijaković kazao je da je srpska kultura danas u potrazi za sopstvenom dušom. Na skupu su učestvovali i akademici Milovan Danojlić i Miro Vuksanović, Jovan Delić, Gojko Đogo, Dragan Hamović, Ljubiša Despotović… Pročitajte još – MATIJA BEĆKOVIĆ ZA „NOVOSTI“: Pesnici nisu otpevali svoje SVA IZLAGANjA U ZBORNIKU O srpskom kulturnom prostoru, danas će, drugog dana naučnog skupa, govoriti profesori: Ljubomirka Krkljuš, Đorđe Trifunović, Ćorđe Đurić, Vladimir Simić, Igor Borozan, Saša Radojčić, Boško Suvajdžić, Svetlana Šeatović, Valentina Pitulić, Živojin Rakočević, Salih Selimović, Budimir Dubak… Sva izlaganja biće objedinjena u Zbornik, koji će biti štampan do kraja ove godine.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike