„Turkinjina priča“ – literatura i stvarni život

Neverovatna priča o sudbini dve sestre, koje su kao poslednji čin gušenja svojih prava i sloboda doživele svoju dogovorenu udaju. U potrazi za nekim ko će preneti svetu kako žive žene u Turskoj i na taj način, kako su verovale, pomoći njihovom oslobađanju , sestre su uspele da na pakleni književni plan nagovore pisca Pjera Lotija, koji je već bio poznat po romanu sa orjentalnom tematikom.

Pre nego što je roman u kome su one glavne junakinje i objavljen, sestre su „Orjent ekspresom“ pobegle u Evropu. Ovo nije književni zaplet, već stvarni događaj.

Sestre su bile poreklom iz ugledne i imućne osmanske porodice, ćerke ministra spoljnih poslova za vreme vladavine poslednjeg turskog sultana. Obrazovane. Njihovo bekstvo izazvalo je pravi diplomatski skandal.

Nestvarne heroine jednog romana, postale su glavna vest u svim vodećim evropskim novinama. Otac je morao da ih se odrekne, ali do svoje smrti finasijski im je pomagao.

„Kada je reč o Turskoj, one su toliko specifične, da recimo, danas jedan broj turskih kolega smatra da Zeine čak nije ni postojala, da su njihovi likovi fiktivni u potpunosti“, naglašava profesor dr Danijela Stefanović.

Pisma koja je pre skoro sto godina pripredila njihova prijateljica, engleska novinarka i feministkinja Grejs Elison, svedoče o njihovom osvajanju slobode i o susretu sa evropskom kulturom.

„Prvi šok nastupa njihovim boravkom u Nici, nemogućnošću da pronađu hotel, nemogućnošću da pronađu bilo kakvu vrstu pomoći u poređenju sa onim što one poznaju kao orjentalno gostoljublje ili gostoprimljivost koja je njima uobičajena. Toga u Evropi nema“, dodaje profesorka Stefanović.

Beograd se u pismima pominje dva puta. Međutim on je bio veoma važan na njihovom putovanju.

„U Beogradu su provele neko vreme. Delom u hotelu ‘Grand’, delom negde, verovatno u Topčideru, sklonjene u nekoj od vila. Sestre su inkognito uspele da pobegnu iz Beograda uz pomoć prijatelja i ‘jedne osobito lepe dame’, čiji nam identitet još nije poznat, ali možda jednog dana ustanovimo ko je bio beogradski prijatelj“, navodi profesorka.

Isprepletanost literature i stvarnog života ovu orjentalnu priču, ostavili su upravo tako, negde između, da i danas turska kultura dve sestre ne proučava kao stvarne istorijske ličnosti.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike