Traganje Oskara Daviča za konačnom rečju

Mi se čudno razumemo – pisao je veliki majstor reči, pesnik i romanopisac, novinar i komunistički ideolog, ali pre svega, Šapčnin, Oskar Davičo, koji je rukopise zaveštao zavičajnoj biblioteci.

Koliko je tragao za konačnom rečju i visokom merom jezika i stila pokazuje izložba, koja predstavlja samo deo njegovog književnog rada.

"Tako da svi njegovi rukopisi, od pesama, romana, eseja, čak i pisama, kada kažem pesama, spomenuću pismo Miodragu Pavloviću koje se u ovoj biblioteci nalazi čak u 17 verzija. Dakle, Oskar Davičo je tragao za rečima istrajno, dugo", rekla je Sonja Bokun Đinić, autorka izložbe. 

Autorka postavke dugo istražuje Davičov svet i zato je iz njegovog rukopisnog arhiva izdvojila i zbirke fotografija, pozivnice, članske karte, koje svedoče o prijateljskim vezama, ali i o njegovom buntovnom duhu.

"Ne želeći da bude zastupljen u antologiji Miodraga Pavlovića, eto, u jednoj rečenici u jednoj od verzija pisama kaže  – ne želim da se nalazim između Popa Nikanora i Vaska Pope i tih metafizikoidnih floskul", kaže Sonja Bokun Đinić. 

Davičo je bio moderan i svoj, a njegov nadrealizam simbolizuju oblaci iznad sabranih dela.

O pesniku "Hane", "Srbije", "Višnje za zidom", koji je poslednjih decenija nepravedno skrajnut iz žiže umetničke javnosti, možda najbolje svedoče instalacije postavljene na ulazu u zgradu biblioteke koje simbolizuju zatvor, ideologiju i njegov najveći hobi, a to je lov, a sama izložba baca novo svetlo na Davičovo stvaralaštvo i u ovom vremenu.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike