STRAVIČNA ŽIVOTNA PRIČA MIŠE JANKETIĆA: Molio je da mu ne kažu gde žive sinovi čoveka koji mu je ubio majku

Proslavljeni glumac Miša Janketić preminuo u sredu u 80. godini, a vest je rastužila javnost u našoj zemlji.Janketić, koji je briljirao na filmu, pozorištu i tv serijama, daleke 1973. za „Yugopapir“ je u svojoj potresnoj ispovesti ispričao kako je ostao bez oba roditelja i jako mlad postao staratelj svojoj sestri Mileni, ali i šta je uradio kad je godinama kasnije saznao da sinovi ubice njegove majke žive u komšiluku.“Sećam se dobro tog dana 1943. godine. Kolona naših je izlazila iz Pljevalja. Kolona partizana. Išli smo za njom. Ispraćali je. A kad smo žurili uz brdo, ka kući Đenisijevića, u kojoj smo stanovali, na drugoj strani, u Pljevlja je ulazila kolona Nemaca.I danas ih vidim na motociklima. Vidim njihove šlemove. I mašinke. I čizme.Moj otac, Radomir, bio je u partizanima. Bio je komandant bataljona.Majku su bili uhvatili četnici, i u Kolašinu osudili je na 21 godinu robije.Pročitajte još – ODLAZAK LEGENDE: Preminuo Miša Janketić (VIDEO) Milenu i mene čuvala je strina, pa nas je jednog dana uhvatila za ruke i odvela u Kolašin. Pravo pred čuvenog Pavla Đurišića, i rekla: “Evo ti, vojvodo, ovo dvoje dece Radomirovo. Ti si ih ostavio bez majke, pa ih ti čuvaj!”Posle su majku pustili iz zatvora. Odvela nas je u Pljevlja. Radila je na pošti. I tog dana kad smo ispraćali kolonu partizana i dočekivali kolonu Nemaca, majka je od naših dobila zadatak da ostane, da i dalje radi na pošti. Iako za Nemce… jer će naši opet doći.Jednoga dana ispratili smo i kolonu Nemaca. Sa druge strane u grad je ušla kolona četnika.Moja majka Milica radila je i dalje na pošti. Sada za četnike.Ubrzo su počeli da je pozivaju u komandu. Prepoznao ju je četnički glavar, pop Maca. Nekada su zajedno išli u gimnaziju.Pop Maca je u Pljevljima pronašao još nekoliko partizanskih žena. I one su morale da odlaze u komandu.Jednom kada se spremala da ide na saslušanje, majka mi reče:­ “Cile, mene će da ubiju. Milenu ostavljam tebi u amanet. Ti da je čuvaš i štitiš. Ti si muška glava. Ne daj je nikome, nemoj neko zlo da joj učini”.Nije se više vratila moja majka Milica.Zaludu smo Milena i ja išli u komandu i molili da ne ubiju našu majku.Jedne noći, u Ševarima, ubio ju je pop Maca. Sa drugim partizanskim ženama. Njih devet.Dugo posle tog događaja, ovde u Beogradu, u gimnaziji, reče nam razredna da uzmemo po list hartije. Izdiktirala nam je poziv za roditeljski sastanak. Trebalo je sutradan da ga vratimo sa potpisom roditelja.Ja sam odmah potpisao poziv i pružio ga razrednoj.“Ne ti, nego otac da potpiše”, podviknula mi je razredna.“Ja nemam oca” ­ rekao sam.Pročitajte još – OVAKO JE MIŠA JANKETIĆ GOVORIO ZA „NOVOSTI“: Prvo rešiti osnovne životne probleme“Pa, nek ti potpiše majka”, rekla je nešto mirnije.“Ja nemam ni majku”, ­ odgovorio sam.Posle me je odvela u zbornicu i dugo mi se izvinjavala.A ja je nisam ni za šta ni krivio.Tada je i saznala čije sam ja dete. Tada sam ja saznao da je ona školska drugarica moje majke.– Ti znaš ko ti je ubio majku? – upitala me je u jednom trenutku.– Znam – odgovorio sam.– Ti znaš da su živi njegovi sinovi?– Da.– Znaš da žive ovde u Beogradu?I to sam znao. “Oni stanuju u mojoj ulici, u… ”– Ne! – vrisnuo sam i pružio ruku da razrednoj zapušim usta. ­ – Ne, nemojte to da mi kažete. Neću da znam gde stanuju!“(24sata.rs)

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike