Šta će biti sa „utopijom“

CRTEŽI novobeogradskog Bloka 23 i naselja Cerak-Vinogradi, naći će se u kolekciji Muzeja moderne umetnosti u Njujorku, a ne u stalnoj postavci, kako su nedavno izvestili ovdašnji mediji. Ali, to ne umanjuje uspeh jer MoMA i nema stalnu postavku. Predmeti iz njihovih ogromnih zbirki se rotiraju na raznim tematskim postavkama, a mnogo više dela koja su u depoima, češće će biti pred publikom od oktobra, kada bude otvorena novoproširena zgrada. To što su se radovi naših arhitekata Aleksandra Stjepanovića, Božidara Jankovića i Branislava Karadžića (Blok 23) i bračnog para, Darka i Milenije Marušić (Cerak – Vinogradi), našla u kolekciji MoMA, nije samo stvar prestiža, već će im ova značajna institucija omogućiti da budu globalno vidljiviji, dostupni istraživačima, ali i drugim institucijama, koje će moći da ih pozajmljuju za svoje izložbe. – Nesumnjivo je da je uvrštavanje u kolekciju Muzeja moderne umetnosti veliko priznanje i za arhitekte i za njihove projekte – kaže, za „Novosti“, arhitekta Vladimir Kulić, vanredni profesor Državnog univerziteta Ajova, i gostujući kustos izložbe“Ka betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948-1980″, koja je prošle godine u MoMA, upravo ove projekte, kao i mnoge druge iz iste epohe, predstavila na svetskoj sceni. – Međutim, ovo je prilika i da se povede razgovor o tome šta će se desiti sa dragocenim materijalom koji, posle izložbe, neće ući u njujoršku kolekciju i da li postoji interesovanje domaćih institucija da se on sačuva. Vrednih građevina je daleko više nego što smo imali prostora da pokažemo u MoMA. No, i uz tako sužen izbor prilikom organizovanja izložbe imali smo veliki problem, jer u Srbiji čak i za najznačajnije građevine, poput Muzeja savremene umetnosti, nije bilo sačuvanog originalnog materijala.Vladimir Kulić – Foto N. Skenderija Organizujući izložbu u Njujorku, objašnjava sagovornik, često su bili prinuđeni da koriste arhivske kopije tehničkih projekata, iako su one daleko manje prijemčive širokoj publici i ne dočaravaju stvaralački proces kao skice koje nastaju u razradi. Pročitajte još: Blok 23 i Cerak deo stalne postavke u muzeju „MoMA“ – Nepotpuno arhiviranje je samo simptom problematičnog odnosa prema arhitektonskom nasleđu. Zato se nadam da će publicitet koji se daje uvrštavanju projekata za naselja Cerak-Vinogradi i Blok 23 u kolekciju MoMA pokrenuti širu diskusiju o čuvanju arhitektonskog nasleđa i da to pitanje neće ostati samo briga grupice entuzijasta – zaključuje profesor Vladimir Kulić. Cerak / Foto P. Mitić „SLOBODIŠTE“ I ZABAVNI PARK DEO postavke „Ka betonskoj utopiji“ u Njujorku bio je i kruševački spomen-kompleks „Slobodište“, arhitekte Bogdana Bogdanovića, podseća naš sagovornik. – Danas se u njegovoj neposrednoj blizini gradi zabavni park – upozorava Kulić. – Iako se arhitektura tako ne narušava kroz direktno fizičko razaranje, narušava se njena komemorativna svrha i pažljivo građena atmosfera ravnoteže između života i pijeteta prema žrtvama jednog od najvećih stratišta Drugog svetskog rata u Srbiji.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike