Srpski Dostojevski živi već 120 godina

Za Sofku kažu da je svojevrstan fenomen. Rođena je u 19. veku, a živi i u 21. Posle više od 40 godina ponovo je na sceni Narodnog pozorišta. Reditelja predstave "Nečista krv" Milana Neškovića zato pitamo u čemu je tajna aktuelnosti Bore Stankovića?

"Bora funkcioniše i ne samo da funkcioniše već mislim da je on i hteo da ga čitamo svevremenski a ne da ga čitamo kroz prizmu nekog orijentalnog prizvuka kako bi bio živ i danas 120 godina od napisanog dela", objašnjava Nešković.

Dela jednog od najvećih pisaca izvode se više od veka u pozorištima od Vranja do Subotice.

Premijeru Nečiste krvi u Narodnom pozorištu u Beogradu Bora Stanković nije dočekao. Ali zato jeste Koštane koja je premijerno izvedena u junu 1900. godine. Međutim, Koštana se nije dugo zadržala na repertoaru, posle samo godinu dana predstava je skinuta, što je jedva dočekala kritika optužujući ga da su njegova dela orijentalna i polupismena.

I baš orijentalna plesačica i pevačica magične lepote pridružiće se Sofki na sceni Narodnog pozorišta. Koštanu je Jug Radivojević dva puta režirao kao dramu, treći put na redu je opera čija se premijera očekuje 8. juna.

"Pokušavam da mu ne oduzmem ništa jer to ne bi valjalo, a ne bi valjalao ni da mu mnogo dodajem. Trudim se zaista da što dublje proniknem u njegov sadržaj, u njegovu suštinu, u njegovu priču", navodi Jug Radivojević i dodaje  kako je Bora jedan od pisaca koji se najdublje i najozbiljnije bavio ženskim pitanjima.

"Koštana se kroz našu operu bori za svoja prava u smislu da želi biti svoja, sama i slobodna, a to su neke teme koje nas danas i ne samo danas jako interesuju", naglašava Radivojević.

Njegove teme okupiraju pozorište. Samo je u Beogradu Koštanu igralo više od 20 glumica. Među njima 1984. godine i Suzana Petričević.

"Iskustvo je bilo nezaboravno, 21 godinu sam imala tek izašla sa Akademije igrala sam Koštanu bosa i da bila sam najmlađa Koštana u istoriji igranja osim one prave Borine. Bora je zaista mogao negde da radi kao psihjatar. On je pandan Dostojevskom što se tiče oslikavanja duše ljudske pogotovo žene na Balkanu", ukazuje Suzana Petričević.

U čemu je neprolaznost Bore Stankovića pokušava da nam odgonetne i Dragana Dekić, kustos Muzej-kuće Bore Stankovića u Vranju.

"U Vranju je vladao taj patrijarhalni način života, i tada je žena bila smtrana samo kao žena i majka, a upravo je Bora u svojim delima opisao tu žensku lepotu", kaže Dragana Dekić.

A opisao je i žal za mladošću, u njegovoj literaturi čuje se melos juga, oseća miris vranjanskih sokaka i mehana. Pisac koji je mešao ćirilicu i latinicu ušao je u lektiru. Na pitanje zašto ga i danas volimo jedan je odgovor: Bora je postao klasik.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike