SEĆANjA ŽICOM VEZANA: Radovi nagrađivane umetnice Nine Ivanović

PROŠLE godine osvojena nagrada Oktobarskog salona, najznačajnije međunarodne likovne smotre koja se održava kad nas, nije donela velike promene u svakodnevici mlade beogradske umetnice Nine Ivanović. Priznanje joj, kaže znači jer je potvrdilo vrednost onoga što radi, a i više ljudi je od tada čulo za nju: Pročitajte još: PRODAJA KARATA ZA IZLOŽBU MARINE ABRAMOVIĆ: „Čistač“ i sa popustom – Volela bih da moj rad „Planina“ postane deo kolekcije Oktobarskog salona, kroz ovogodišnji otkup, za koji je nedavno otvoren konkurs – kaže, za „Novosti“, umetnica čija izložba je u toku u renomiranoj kragujevačkoj galeriji „Rima“, a potom sledi još jedna, u beogradskom Domu omladine (obe dogovorene pre dobijene nagrade). Osnovni motiv njenih prostornih crteža na aktuelnoj postavci jeste pogled kroz prozor, a kako u katalogu beleži Marija Stanković, ova dela su i pogled „iz pozicije intimnih, životnih ambijenata umetnice – u spoljašnji svet“. A kako uspeva da žicom, kojom stvara svoje jedinstvene linearne skulpture, veže sećanja na krošnju drveta ili park, objašnjava: Pročitajte još: Plovidba „Nojevim kruzerom“ – To je proces kroz koji spajam fotografiju, crtež i skulpturu, a skulptura je baš ta koja zadržava neki minuli trenutak – dodaje umetnica kojoj je sam prostor „Rime“ diktirao da odabere dela čiji je motiv arhitektura. – Pogodilo se da sam se, u vreme kada sam ih stvarala, i u privatnom životu dosta bavila selidbama i sređivanjem stanova. Prelistavajući sve te moje fotografije, nametnuli su se ti pogledi kroz prozor iz različitih mesta na kojima sam živela. Neplanirano i spontano je došlo do toga da to postane zapis ličnih sećanja, koja se vezuju za mesta mog boravka. Pored ovih novih dela, ponovila je „Cveće“, koje je već izlagala u galeriji „Haos“, zato što je povezano sa temom: kroz prozore se, naravno, najviše vidi priroda. Pitamo je i kako se fotografija, koja je osnova za rad sa žicom, razlikuje od onoga što radi rukom, šta je taj novi kvalitet koji joj dodaje? Prostorni crteži izloženi u kragujevačkoj „Rimi“ – Proces rada u materijalu i izvođenje tog jednostavnog prostornog crteža je odvojena priča od fotografije, nešto moje, ličnije. Fotografija je možda iskrenija, predstavlja stvari kakve jesu, a ovde je slika drugačija, jer je izvodim na taj svoj iskrivljeni, crtački način. Izložba koju priprema za DOB biće fotografska. Tematski je vezana za arhitekturu gradova kroz koje je sagovornica putovala i u kojima je dosta snimala. – Počele su da se izdvajaju određene grupe stvari koje su se ponavljale na fotografijama snimljenim u različitim mestima – objašnjava umetnica. – Tako su nastale serije „Zabrane“, „Javno izlaganje“ i „Znakovi“. Reč je o saobraćajnim znakovima koji su oboreni i od kojih ću napraviti jednu animaciju. Tema bi uslovno mogla da bude kako grad reguliše ponašanje građana, odnosno obrnuto. Naša sagovornica jedna je i od osnivača Galerije „U 10“, namenjene novim, hrabrim poetikama. – Izuzetno je bitno da postoje prostori u kojima mladi umetnici mogu da imaju slobodu, da ih ne ograničavaju bilo kakva očekivanja. Mi upravo nastojimo na tome da ljudi kod nas mogu da rade potpuno raširenih ruku – tvrdi Nina Ivanović. O talasu otvaranja privatnih galerija u našem glavnom gradu, kaže: – Sve više privatnih galerija govori o uspostavljanju tržišta i mislim da je to potrebno, kao što je neophodno postojanje nezavisnih galerija, poput naše, ali i onih državnih. ŽIVI GRADOVI NEDAVNO sam imala priliku da boravim u Seulu i izuzetno mi je bio zanimljiv taj ekonomski bum koji im se desio osamdesetih. Tako da se kontrasti vide svuda: imate ulice koje su amerikanizovane, ali i onih sasvim neuređenih uličica. Gradovi su bića koja žive sama za sebe i nas nekada ograničavaju, a i mi možemo da ih menjamo – objašnjava sagovornica.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike