SCENARISTA „BALKANSKE MEĐE“: Desant na Slatinu je veliki zaokret u mentalitetu Rusa

PRIČA o ruskim vojnicima i zauzimanju aerodroma Slatina u „Balkanskoj međi“ pokazuje naše viđenje događaja, na koje imamo pravo jer smo njihovi direktni učesnici. Na Zapadu kažu da „nije vreme“ za takav film, ali prošlo je dvadeset godina od tih događaja, kad je pravo vreme? Je l' treba da ćutimo unedogled? Situacija na Kosovu se ne smiruje, to pitanje je i dalje otvoreno. Baš zato moramo da pričamo o tome – kaže, za „Novosti“, Ivan Naumov, scenarista filma „Balkanska međa“ i autor istoimene knjige (u izdanju „Informatike“ i prevodu Gorana Trutina) koja je u sredu, 12. juna promovisana u Domu Vojske. Naumov je gotovo šest godina radio na scenariju i knjizi, koja je u Rusiji objavljena istovremeno sa premijerom filma u režiji Andreja Volgina. Ovaj nagrađivani pripovedač otkrio nam je da je razgovarao sa brojnim akterima (i vojnicima i političarima) događaja na prištinskom aerodromu. – U Rusiji smo te 1999. detaljno pratili vesti, slušali o bombardovanju, bili vrlo uznemireni zbog onog što se dešavalo u Srbiji. Čuli smo za dolazak ruskih vojnika i zauzimanje aerodroma Slatina. To je bio veoma važan događaj u novijoj ruskoj istoriji, ne toliko političko i vojno pitanje, koliko je bio važan za podizanje svesti našeg naroda. Pročitajte još – Biković: „Balkanska međa“ šalje antiratnu poruku Naumov kaže da je želeo da ispriča priču o onim vojnicima koji su došli prvi, kada još nije bilo izvesno da li će im trupe doći u pomoć. – Postojao je ogroman pritisak Amerike da se zaustavi marš ruskih vojnika, što bi značilo smrt za one na aerodromu. U to vreme, Rusija je bila izuzetno slaba i odluka da se odobri dolazak vojnika bila je prekretnica u odnosu Zapada prema Rusiji. Danas, 20 godina kasnije, pamtimo te dane kao veliki zaokret u našem mentalitetu – kaže ruski pisac.Ivan Naumov Foto K. Mihajlović S neskrivenom ironijom komentariše članak britanskog „Tajmsa“ u kome je „Balkansku među“ označena kao „ruski propagandni film“ i u kome je tražena njegova zabrana. – Priča o „Tajmsu“ je tipičan primer licemerja. Kad Amerika snima propagandne filmove, onda se ćuti, a kada imate ruski film koji govori o podvigu ruske vojske, onda to mora da je naručio Putin lično. „Balkanska međa“ ne govori o sukobu Srba i Albanaca, već o sukobu miroljubivih ljudi i terorista. Onda neko na Zapadu proceni da „nije vreme da govorimo o teroristima“. E, baš sad jeste – tvrdi Naumov. Rusija i Srbija su, po njegovim rečima, oduvek delili posebno prijateljstvo, pa zato ne treba da čudi i veliki uspeh „Međe“ u obe zemlje. – I u Rusiji postoji mnogo medija koji su vrlo kritični prema onima koji govore o vojsci, o patriotskim temama… I za njih je to sve vladina propaganda. Ljudi ne znaju da smo imali mnogo poteškoća da dobijemo novac za „Balkansku među“. Govorili su nam: šta nas briga za nešto što se desilo pre dve decenije. Imali smo muke da objasnimo partnerima, sponzorima, producentima da je ova priča mnogo važnija od klasične filmske akcije. Pročitajte još – MILOŠ BIKOVIĆ ZA „NOVOSTI“ O FILMU „BALKANSKA MEĐA“: Dobro i zlo se u ratu drugačije mere Mada je jedna kopija filma dostavljena Kremlju, autorska ekipa još nema informaciju da li je predsednik Vladimir Putin video „Među“. – Do sada smo dobili pozitivne reakcije od brojnih visokih zvaničnika, a verujemo da će se film dopasti i predsedniku. Film će uskoro biti prikazan u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, Nemačkoj i Francuskoj, a Naumov se nada da će i knjiga uskoro doživeti nove prevode. LEGENDARNI GOJKO MITIĆ SRPSKI glumac Gojko Mitić je svojevremeno bio velika zvezda u Rusiji. Bio sam veoma srećan kada sam saznao da će igrati u „Međi“. Drago mi je što je i u poznim godinama i dalje u vrhunskoj glumačkoj formi, bilo je zadovoljstvo gledati ga – kaže Naumov.Pročitajte još – BRITANCI TRAŽE CENZURU „BALKANSKE MEĐE“: Tvrde da je film „ruska propaganda“ i da „potkopava mir na Balkanu“ ISTORIJA U 3D KNjIGA „Balkanska međa“ razlikuje se delom od istoimene igrane verzije. – Neki heroji nisu onakvi kakvi su prikazani na filmu, pojedini junaci su u knjizi preživeli, dok su pak neki drugi stradali… U knjizi saznajete mnogo više o Šatalovu, Jasni, Smuku, doktoru Šternu, Miliću, koji su na ekranu sporedne ličnosti, ali su u knjizi glavni. Jedan moj prijatelj je rekao da kada odgledaš film i pročitaš knjigu imaš 3D viziju priče – objašnjava Naumov.Foto P. Milošević KULTUROM NAJBOLjE MOŽEMO DA ZAŠTITIMO NAŠU ISTORIJU I IDENTITET SVEDOCI smo toga da istorija često biva žrtva revizionizma. Zato je važna borba kroz kulturu za zaštitu našeg identiteta. Kada gledate filmove sa Zapada, koji se dešavaju u Srbiji, ne samo što su Srbi prikazani kao ružni, prljavi i zli negativci, nego je to dato na površan i „amerikanizovan“ način. Zato smo želeli da film „Balkanska međa“ bude što više prožet srpskim duhom, humorom, melosom… Dugujemo zahvalnost ruskoj strani što se prva setila da napravi film, jer da smo čekali našu verziju, možda je bi bilo narednih 50 godina – rekao je glumac i producent Miloš Biković, na predstavljanju romana „Balkanska međa“. U ostvarenju Andreja Volgina, glavnog negativca igra Aleksandar Srećković Kubura. – Lik Smuka je zahtevao da prikažem svu neljudskost rata i kakvo zverinje iz pojedinih ljudi može izbiti u situacijama koje ratne okolnosti pružaju. Moja emotivno snažna uloga jeste bila da se što vidnije prikaže zlo, kako bi antiratna poruka fima i knjige bila što jasnije naglašena. Istoričar Predrag Marković naglasio je da se pokazuje kako velika ruska kultura može biti ravnopravna, pa čak i nadmoćna, u žanrovima koji se smatraju tipično zapadnim: – Uspeh je napraviti uzbudljiv ruski akcioni film da bude ubedljiviji od mnogih američkih filmova, ako ništa drugo, a onda zato što ličnosti nisu karikature. Čak je i Srećkovićev zlikovac živ čovek. U knjizi je to mnogo očigledije i izgleda kao spoj Čehova i Šerloka Holmsa – rekao je Marković, i dodao da je ruska vojska pokušala da zaustavi veliki točak istorije koji je mleo Srbe na Kosovu i Metohiji.Foto P. Milošević Njegov kolega Aleksej Timofejev ocenio je da je marš ruskih padobranaca 12. juna 1999. imao ogroman značaj za rusku istoriju: – Od tada su prvi put, ne samo opozicija, nego i vladajuće elite počele sa drugačijom politikom. Jedan od okidača promene javnog mnjenja u Rusiji bilo je i NATO bombardovanje SR Jugoslavije. Zbog te velike golgote i žrtve srpskog naroda nešto se dogodilo u svesti ruskog naroda. (Jl. B.)

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike