Najbrže vesti u Srbiji

Savršena smotra odbrane jezika (FOTO+VIDEO)

NESTRPLjIVI da vide nove domaće i strane naslove, čitaoci su juče u velikom broju počeli da se okupljaju na svom prazniku pisane reči, već u prepodnevnim časovima. Nekoliko hiljada posetilaca okupiralo je štandove izdavača znatno pre nego što je tradicionalni zvuk fanfara zaparao vazduh pod kupolama, čime je zvanično počeo 62. međunarodni Beogradski sajam knjiga, pod sloganom „Ključ je u knjigama“. Manifestaciju je u 18 časova otvorio pisac i akademik Miro Vuksanović: – Nedavno su listovi u velikim i malim zemljama preneli vest o dvojici ljudi koji jedini znaju svoj jezik – ajapaneko. Oni ne razgovaraju. Nemaju o čemu. Potom je neko javio da u seocetu, u kanjonu čiste reke, kraj pravoslavnog manastira, žive dve osamljene žene. Ne razgovaraju. Muževi su im poginuli na suprotnim stranama u ratu. Ovako je Vuksanović otpočeo svoju besedu, i nastavio: – Onamo, gde je bilo središte jedne od srednjovekovnih srpskih država, gde nastaje srpska reka koja šezdesetak godina protiče kroz svetsku književnost, u zimskim mesecima, žive dve osobe, brat i sestra. Ne razgovaraju. Brat je svoj jezik nazvao crnogorski. Sestra nije ostavila svoj srpski kojim su govorili njihovi preci i roditelji. Na drugoj obali su dve kuće. U jednoj je čovek koji kaže da govori bosanski. U drugoj je starica kojoj je jezik hrvatski, istakao je Vuksanović. Oni su vršnjaci s bratom i sestrom na drugoj obali i sa ženama u kanjonu. Kada su zajedno išli u školu, učili su iz istih knjiga. U njima je temeljni jezik bio srpski. Njihovi književnici su pisali istim jezikom. Sada su razvrstani u četiri književnosti, sa četiri imena, na četiri jezika, u četiri zemlje. Jedan je postao četiri. Akademik je, zatim, poručio: – Srpski jezik je mali. I ostali, s njim i od njega, još su manji. Od sedam hiljada jezika, koliko ih ima u svetu, polovina je u izumiranju ili u opasnosti da nestane. S njima će da potone u vreme mala vasiona misli i osećanja. Ostaće knjige, zapisi u kamenu, papiru i digitalnim oblicima, ćutljivi kao smrt. Ponekad i ponegde, čitaće ih vernici starina. Tako će civilizacija nestalog jezika, a često to znači i celog naroda, da postane egzotično znanje nekoliko naučnika. Na srpskom jeziku nastala je velika književnost. Traje ceo milenijum. Imala je neponovljivog narodnog pesnika i pripovedača. Imala je i ima odlične pisce. Srpski književni i narodni jezik okuplja pet stotina hiljada reči. Ali, srpska mala naselja, naročito planinska, odavno čile. Porodice u gradovima najčešće dobijaju po jedno dete ako im krevetiće nisu zauzeli kućni ljubimci. Darovita mladež čeka da ode u veću i razvijeniju zemlju. Dosta njih lakše govori i piše na sadašnjem vodećem jeziku nego na maternjem. Pod istom senkom je čitava stara Evropa. Na ovom međunarodnom sajmu knjiga iz svih oblasti nauke i umetnosti, u halama gde se očekuje pola miliona ljudi u sedam dana, u dobu kad bar jedan jezik izgubimo u toliko vremena, sada, naši su posebni gosti četiri zemlje i jedan jezik. Kod njih je četiri postalo jedan, rekao je Vuksanović. Zato može biti da oni, naročito najveći među njima, bolje od nas znaju kako smo od jedne zemlje dobili nekolike, još nezavršenim načinom, a kako umesto jednog jezika – četiri. I bolje od nas vide da će srpski jezik sa svojim savršenim pismom koje sami zapostavljamo, s ukupnom književnošću i nasleđem na srpskom izrazu, kazano merom istorijskom, vrlo brzo da uđe u zonu iščezavanja. Zato je potrebno da od njih i od drugih učimo kako se štiti vlastiti jezik i sve što on tvori. – Upazili smo primer dva čoveka čiji je umrli jezik – ajapaneko. Zato sam to ime posrbio i oživeo naslov svog obraćanja: A ja pa neko. Čuli smo o ćutnji dve zavađene žene iskraj srpskog manastira. Razumeli smo da brat i sestra mogu da budu dve nacije. Ne govorimo susedima da li je naša reč njihova. Gledamo kako su nam nekadašnja imanja obrasla trnjem. Ponavljamo Pesnikovu metaforu da manji potok u veći uvire i da na uviru gubi svoje ime. Sve čujemo i vidimo, ali ne umemo uvek to da tumačimo. Naš Sajam, kao savršena opšta smotra odbrane jezika, kao knjiga otvorena za čitanje što je njen jedini život, tako je – otvoren – zaključio je Vuksanović. Posetioce je pozdravio i austrijski pisac, publicista i kritičar Karl Markus Gaus u ime počasnih gostiju, četiri zemlje u kojima se piše istim nemačkim jezikom – Nemačke, Austrije, Švajcarske i Lihtenštajna. On je podsetio da se najtalentovaniji austrijski fudbaler preziva Arnautović i da je Srbin. – Srbin je, jer ga je otac naučio jezičkoj i kulturnoj samosvesti jednog Srbina i preneo mu to kao porodičnu tradiciju; ali je on naravno i Austrijanac, rođen i odrastao u Beču. Njega odlikuje – da iskoristim stari izraz – dvojni nacionalni identitet. Pojedini huligani nacionalnog fudbala kude Marka Arnautovića što igra za reprezentaciju Austrije, ali ponekad i empatično govore o Srbiji kao o svojoj domovini. Nedavno je u utakmici protiv Srbije postigao gol za Austriju, ali nije učestvovao u veselju. Obrazložio je to uvažavanjem srpskog dela svoje porodice kao i protivnika na terenu – rekao je Gaus. Gost je podsetio prisutne da je fudbaler odrastao u 21. okrugu u Beču, a da je u 3. okrugu, u Marokanskoj ulici 50 godina u malom stanu proživeo Vuk Karadžić koji je sa svojom suprugom Bečlijkom Anom Knaus imao 12 dece: – Vuk Karadžić bio je sin seljaka, koji nisu mogli da mu na životnom putu omoguće više obrazovanje; no ipak je kao izbeglica u Beču postao jedan od najvećih evropskih intelektualaca 19. veka, koji je od dijalekata svoje domovine oblikovao srpski književni jezik, definisao pravopis, sastavio rečnik sa preko 27.000 odrednica i sakupio narodno stvaralaštvo koje se do tada prenosilo isključivo usmenim putem. Na svega nekoliko minuta hoda od te ulice, dodao je Gaus, nalazi se kuća još jednog slobodnog duha s Balkana, Petra Preradovića, velikog hrvatskog pesnika. – Kao što je Vuk Karadžić srpski jezik standardizovao u tuđini, tako je i Preradović hrvatski kao književni i pesnički jezik otkrio tek kao pitomac raznih ustanova Dvojne monarhije i prisvojio ga u svom delu. Karadžić, Srbin iz Marokanske ulice, i Preradović, Hrvat iz Mađarske ulice, upoznali su se u tom malom velikom svetu trećeg bečkog okruga i cenili prijateljstvo onog drugog. Što ima smisla, jer su obojica zapravo stremila ka istoj stvari: naime da kroz akademsko i umetničko bavljenje jezicima izvedu Balkan iz istorijske usamljenosti i uvedu ga u modernu – poručio je Gaus. U pozdravnoj reči austrijski pisac je rekao i kako mu nije ni na kraj pameti da Hrvatima, Bosancima, Crnogorcima i Srbima određuje da treba da se drže onoga što se ranije nazivalo „srpskohrvatskim“. Razlike u zvučanju, dodao je, rečniku ili rečeničnoj melodiji, nijanse izraza, taj čuveni lični stil – sve te stvari su od izuzetnog značaja za književnost. Ali isto tako može biti pokušaja da se te razlike na ravni jezičke politike uvećaju i načine dubljim nego što jesu: – Nikog od nas nisu oblikovali samo jedna jedina nacionalna kultura ili regionalni identitet, kao što ni jezik u svakodnevici i u umetnosti nema za cilj da odvoji jednu grupu od druge nego da se ljudi sporazumevaju i u rečima onog drugog otkriju sebe same. BOGATSTVO GLASOVA I ZVUKOVA POMINjUĆI slogan pod kojim nastupaju počasni gosti, „Četiri zemlje, jedan jezik“, Gaus je istakao: – Za bogatstvo glasova i zvukova savremena književnost na nemačkom jeziku ima da zahvali upravo činjenici da ne postoji jedna obavezujuća i uzorna norma već nekoliko različitih varijanata standardnog jezika. Ali razlike ipak nisu toliko velike da ne bi i dalje sve vreme bilo reči o jednom nemačkom jeziku. Srećan sam što mogu da čitam knjige autora iz Bazela ili Kelna i što isto tako na mojim knjigama u knjižarama u Lucernu, Vaducu ili Lajpcigu nema napomene „prevedeno s austrijskog“.ČITAOCI TRAŽE IZDANjA KOMPANIJE „NOVOSTI“ – MEMORANDUM, DIS, PUTIN… NA štandu Kompanije „Novosti“ u Hali 1, posetioci će tradicionalno, po povoljnim cenama, moći da kupe nova i stara izdanja naše kuće, među kojima su najtraženija dela: „Memorandum SANU, trideset godina posle“, Koste Mihailovića i Vasilija Krestića, „Lenka Dunđerska“ Pere Zupca, „DISharmonija“ Aleksandra Jugovića, „Intervjui sa Vladimirom Putinom“ Olivera Stouna, „Svet u šaci moćnika“ Dejvida Ajka, ali i izabrana dela Isidore Sekulić, „BG priče“ Zorana Lj. Nikolića… Posebno za najmlađu publiku, „Novosti“ su pripremile urnebesno duhovitu seriju slikovnica Milomira Kragovića, koju otvara knjiga „Čavka se kiti tuđim perjem“. Pred čitaocima su i „Krst na križu“ Ratka Dmitrovića, zatim „Budimo ljudi“ Jovana Janjića, delo o životu i mislima patrijarha Pavla, memoari Mire Marković „Bilo je to ovako“… U PONEDELjAK NA SAJMU NOBELOVKA HERTA MILER * DRUGI sajamski dan proteći će u znaku nobelovke Herte Miler koja će od 15 sati (Hala 2) razgovarati sa Nebojšom Baraćom i čitaocima, a od 20 sati održaće književno veče u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Sa čuvenom nemačkom spisateljicom razgovaraće novinar i pisac Mihael Martens i naš pisac i prevodilac Ivan Ivanji. Biće reči i o njenom upravo objavljenom romanu „Životinje srca“, u izdanju „Lagune“ i „Zlatnog zmaja“, sa temom diktature Čaušeskog. *U podne biće predstavljene zemlje počasni gosti uz učešće ambasadora Aksela Ditmana (Nemačka), Johanesa Ajgnera (Austrija), Filipa Gea (Švajcarska) kao i predstavnika Lihtenštajna. Sa njima će razgovarati pisac Dragan Velikić. * U sali „Ivo Andrić“ danas u podne biće predstavljen veliki izdavački poduhvat, četvorotomna „Istorija kineske civilizacije“ koju je objavio „Albatros plus“. O ovom izdanju govoriće Jagoš Đuretić, Radoslav Pušić, kineski ambasador Li Mančang i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević. *U sali „Borislav Pekić“ (18) biće svečano uručena nagrada „Dositej Obradović“ stranom izdavaču za 2017. Ovo priznanje dobila je izdavačka kuća Paul Ysolnay Verlag Ges,m.b.H iz Beča. Ovaj izdavač, osnovan 1924, objavio je romane Ive Andrića kao i niz dela Kiša, Tišme, Albaharija, Velikića… Nagradu će uručiti ministar Vukosavljević. * Svoje četiri nove knjige predstaviće „Prosveta“ u sali „Ivo Andrić“ (18). * Na svom štandu Zavod za udžbenike predstaviće studiju „Tajni interes“ Bojana Jovanovića i „Antologiju srpske narodne lirike Kosova i Metohije“ Vladimira Bovana. * Dve knjige promovisaće i „Akademska knjiga“: Studiju o delu Franca Kafke „Obesvetovljenje čoveka“ Miloša Todorovića i novi roman Franje Petrinovića „Popravljač ogledala“. * Na štandu „Agore“ sa čitaocima će se družiti i knjige potpisivati Dragan Jovanović Danilov i Stojan Đorđić, a na štandu „Portalibrisa“ Zoran Petrović, Dragana Ćosić i Aleksandar Savić.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike