„Pristao sam kad sam čuo da Vasilije ima sedmoro dece“: Gagi Jovanović o povratku u bioskope

POPULARNI Dragan Jovanović u filmu „Četiri ruže“ Vasilija Nikitovića vratio se pred bioskopsku publiku kojoj je „udarao čežnju“ punih sedam godina. U utorak premijerno, a od četvrtka i u bioskopima širom Srbije, Gagi se predstavlja u roli inspektora Branka, lika koji je zamišljen kao „ultimativni negativac“. Jovanović je ekipu, koja je na „Četiri ruže“ radila punih deset godina, pojačao naknadno, a pošto ga više interesuju umetnički eksperimenti nego velike produkcije – podstakla ga je izazovnost role, ali i lični motivi. Ispričao je da mu se dopala energija reditelja koji ga je pozvao, a da je „prelomio“ kada je čuo da Vasilije ima sedmoro dece – dok o samom projektu nije znao ništa! PROČITAJTE JOŠ: Reditelj Đorđe Kadijević (86) o svojoj prvoj izložbi kolaža: Uporno prkosim stvarnosti – Nisam znao priču, niti šta se radi, ne stižem da mnogo čitam novine i gledam televiziju. „Večernje novosti“ su bile jedine novine koje sam čitao dok mi je majka bila živa i ovaj intervju dajem zbog nje. Ona bi sada rekla: „Sine, to se mora“. Znam samo da me privlače stvari koje ne mogu da objasnim. To je uvek van bilo kakve racionalnosti i materijalnog. Tako je bilo i sa „Četiri ruže“ – otkriva razloge za svoj „filmski povratak“ Gagi, koji u pozorištu i dalje ne igra, zbog problema sa kičmom. Glumac je uveren da je bilo i te kako važno u „Četiri ruže“ uvesti i junaka kog tumači, da je njegov Branko upravo ono što je filmu do tog trenutka nedostajalo, o čemu kaže: – Vasilije je došao kod mene u trenutku kada je film bio suviše fluidan i umetnički i trebalo ga je vezati u jednu celinu. Rekao mi je „Imamo film, ali on nije pravi film bez tebe“. Pristao sam i mislim da je sa ovim likom dosta dobijeno na dramaturgiji filma, moj lik je postao vezivno tkivo. Uspeo je, kako veli, glumački braneći svog Branka, i da zaista zavoli tog junaka kog em što nije nimalo lako voleti – em što „ne bi valjalo“ da ga i publika previše zavoli, jer je zamišljen pre svega kao svojevrsno upozorenje. Međutim, Gagi ističe da se više ne zna ni šta je crno ni šta je belo: – Suština je da postoji samo sivo. Svi smo mi sivi. Jedino umetnost može pomoći da se vidi šta je crno a šta belo. Moj lik je opomena svima nama.Posle deset godina rada film Vasilija Nikitovića stigao u bioskope / Foto Promo Kako Branko zaista nije nimalo nalik ulogama u kakvima smo navikli da gledamo Jovanovića, mahom duhovitim pozitivcima, ovo iskustvo pruža mu i sasvim nov ugao za sagledavanje žanrova i glumačkih izazova. – Nešto najteže što postoji u umetnosti je komedija – uveren je naš vrsni komičar. – Ovo sam prihvatio zbog toga što je bilo veoma lako. Moj lik priča viceve, govori o crtanom filmu, ali to nisu komični momenti. To je ono što se doživljava komično. Materija filma je sama proizvela komično iz svega toga, a namera nije postojala.PROČITAJTE JOŠ: Filmska kritika: – Mašina „Asimetrija“ – avangarda bez pokrića Otkrio je Gagi i da ga je malo zabrinula lakoća sa kojom je u sebi pronašao i iz sebe izvukao to čudovište, što mu je samo potvrdilo koliko je svako od nas blizu stranputica i skretanja „na onu stranu“, i dokazalo koliko je „Četiri ruže“ realan film. Milutin Milošević i Srđan Todorović NEMA VIŠE AUTENTIČNOSTI O REALNOSTI naše kinematografije, i stalno isticanoj „krizi scenarija“, glumac misli malo drugačije: – Ne bih to nazvao krizom scenarija. Mislim da ne postoje autentične priče, već se nekako prešlo na matricu da je a+b=c.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike