POZORIŠNA KRITIKA: Mačorke i mačori

Posle Olivere i Radeta Markovića, posle Snežane Bogdanović i Žarka Lauševića, u trećoj „Mački na usijanom limenom krovu“ u BDP zaigrali su mladi glumci, još bez glamurozne biografije, Marina Ćosić i Stefan Radonjić. Gošća iz Makedonije, rediteljka Nataša Poplavska, dobila je priliku koju mnogi reditelji sanjaju – da na scenu postavi jedan od najboljih dramskih tekstova svih vremena, za koji je, zaista, vreme da se pročita i u vulgarno potrošačkom vremenu. I to bi tadašnjoj upravi BDP bio dovoljan razlog za postavljanje ove predstave, kada se, kao paradoks, ne bi isprečilo počesto postavljano pitanje u prestoničkim repertoarima: zašto se igra pozorišni tekst, da bi u glavim ulogama zaigrali gostujući glumci, ako ima i domaćih snaga za to?… Pritom, Megi i Brik, lepi mladi ljudi, u ovoj postavi, nisu mnogo više pokazali nego što bi u dobroj vežbi u glumačkoj školi. Pročitajte još: FESTIVAL “BUCINI DANI”: Predstava “Tartif” sa najviše nagrada Umesto mladih, starija garda, pre svih, Danica Maksimović, a onda i Slobodan Ćustić bili su mnogo bolji predstavnici pervertiranog sveta Tenesija Vilijamsa, jednog od najsuptilnijih slikara ljudske duše u raspadu („Tramvaj zvani želja“, „Slatka ptica mladosti“)… Ponor i sunovrat porodičnih osećanja je Danica Maksimović izrazila čitavim svojim glumačkim i ljudskim bićem, na tankoj liniji koja deli prihvatanje poraza zbog ljubavi, od njegovog ultimativnog odbijanja. Dramskom konfliktu suprotnih osećanja, u ulozi Mame Polit, ona je nepogrešivo dodala osnovnu „neudobnost“, u koju Tenesi Vilijams uvek smešta svoje junake, da hoće ono što se plaća mnogo. Pročitajte još: „GRAD TEATAR“ U BUDVI: Pozorište u vremenima grubosti Markantna, tačna i vrlo značajna je bila i Milica Milša, u ulozi Me, žene starijeg brata, Gupera (korektan Milorad Damjanović). Svedena na fabriku dece i na instinkt grabeža, Me je Milša odigrala slikovito – smešno, kada ne bi bilo tužno! Fenomen raznih ljubavi, opsesivna tema Tenesija Vilijamsa, tabu o kome se retko govori, predstavili su tandemi Megi i Brik, Mama i Tata Polit, Me i Guper, jedan strašniji od drugog… Milan Čučilović (Doktor Bo) je doneo duh američkog i mediicinskog licemerja u pravoj i dobroj meri. Čudna pojava Ivane Panzalović (Časna sestra) je doprinela upitnosti koncepta predstave. O (ne)moralu je reč? Divna pijanistkinja Nevena Pejčić dala je ovoj predstavi ton proslave. Efektan i uzbudljiv tekst Tenesija Vilijamsa može uvek da „proradi“, ali, u povodu ove predstave, prosečne, povremeno nedopustivo glumački trapave i prizemne, sa bledim glavnim likovima, stoji pitanje o opravdanosti njenog stavljanja na scenu, što izaziva posledicu da se, nažalost, zbog toga dugo neće ponovo naći na prestoničkom repertoaru. A povoda, tumača i reditelja ima.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike