Posle Bratislave, Pule, Skoplja, Trebinja, izložba „Efemernost“ pred Beograđanima: Dela koja zrače i van naših granica

POSLE Bratislave, Pule, Skoplja, Trebinja, i beogradska publika ima priliku da se upozna sa kolekcijom koja se decenijama stvarala u Galeriji 73. Ovaj umetnički kutak na Čukarici uspeo je da sledeći glavne tokove zbivanja u likovnoj umetnosti u drugoj polovini 20. i prvim decenijama 21. veka nadvisi lokalni značaj. Izbor iz zbirke, za izložbu „Efemernost“, koja je u toku, nastao je po autorskom konceptu Đorđa Kadijevića, istoričara umetnosti i jednog od osnivača galerije… O njegovom značaju za razvoj ove kulturne institucije, sadašnja predsednica Umetničkog saveta, istoričarka umetnosti i višegodišnji viši muzejski savetnik Narodnog muzeja Ljubica Miljković, kaže: – Kao izuzetno obrazovan i obavešten istoričar umetnosti, likovni kritičar i renesansno svestran umetnik i čovek, odmah je shvatio potrebu da Galerija '73 ne bude samo izlagački prostor nego i najbolji svedok svog pozitivnog trajanja. To je odredilo koncepciju zbirke koja je važna zbog likovnih, dokumentarnih, socioloških, kulturoloških, lokalno samoupravnih i univerzalnih vrednosti. Iskreno verujem da ona anticipira Muzej Čukarice, koji bi okupio sve što se odnosi na nastanak, razvoj i domete ove istorijom, ljudima, događajima i sadržajima bogate opštine koja bi tako mogla da prikaže svoje najlepše lice. Prema mišljenju sagovornice, čak ni zbirke naših najuglednijih i najbogatijih muzeja ne mogu da pruže potpuni uvid u sve što se dešava u srpskoj savremenoj umetnosti, pa zato skromna zbirka Galerije '73 tek nagoveštava neke pojave: – Izbor koji je predstavljen otkriva profil zbirke i podseća na umetnike koji su tu izlagali. Ujedno, pokazuje otvorenost članova umetničkih saveta za različite poetike, pokrete, pravce i trendove. On upućuje u ozbiljan višedecenijski rad Galerije '73. Na kraju, ali ne i po važnosti, potvrđuje koliko su za uspešan rad institucije bitni razumevanje finasijera, u ovom slučaju opštine Čukarica, i posvećenost i entuzijazam zaposlenih.Rad Đurđe Sivački Gostovanja zbirke u Slovačkoj, Hrvatskoj i Makedoniji početak su mnogostruko korisne međunarodne saradnje, ističe Ljubica Miljković, koja smatra da umetnost ne priznaje granice i, po pravilu, vredi tek kada pojedinačno digne do opštečovečanskog:Ljubica Miljković – Isto važi i za ustanove. Galerija '73 je opštinska, ali se trudi da radi kao i svaka slična gradska ili republička, kod nas u centru Beograda, ali i nekoj od metropola u svetu. Ona dokazuje da umetnost Srbije povezuje narode i zrači u drugim prostorima, a široko otvara naša vrata inostranoj umetnosti. Za ovu vrstu saradnje najzaslužnija je Mirela Pudar, neumorna direktorka koja ne priznaje nego rešava probleme, lako prevazilazi prepreke, uspostavlja kontakte, ceni iskustvo saradnika i traži nove mogućnosti – kaže predsednica Umetničkog saveta Galerije 73. Rad Đileta Markovića SVE GENERACIJE AUTORA ZA zbirku Galerije `73 dela su otkupljivana na konkursima, ili su ih umetnici poklanjali. U izboru koji će pred publikom biti do 28. maja su radovi naših savremenika, među kojima su profesori i autori starije i srednje generacije, poput Jovana I. Rakidžića, Ratka Vulanovića, Ljiljane Bursać, Ljiljane Stojanović, Dušana B. Markovića, Mire Maoduš, Đileta Markovića, Save Rupića i Vlade Rančića, ali i dela mlađih umetnika – Mile Gvardiol, Đurđe Sivački, Željka Vitorovića, Suzane Vulović, Nemanje Mate Đorđevića i mnogih drugih.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike