Poslanica koja se izražava četkicom: Snaga ikone je u oku i veri posmatrača

NAJVEĆE zadovoljstvo mi je kada neko poželi da mu naslikam slavsku ikonu, jer ona ima i bogoslužbeni karakter i u porodici se prenosi s kolena na koleno. Ikone imaju i snagu i zrače. Ali, dosta toga je u oku posmatrača, u veri i unutrašnjem doživljaju onoga koji je pred njom. Ovo, za „Novosti“, priča Vesna Marković (1974), koju šira javnost zna kao poslanika vladajuće većine (SNS) u Narodnoj skupštini, dok je manje poznato da se ona već 15 godina intenzivno bavi ikonopisanjem. Od likovnog znanja stečenog u Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti, posebno joj je, za ono čemu se posvetila, bio važan crtež. Prvu ikonu – Belog anđela, naslikala je temperom. – Spontano sam se opredelila za ikonopisanje, a prekretnica je bila odlazak u manastir Gradac – objašnjava sagovornica. – Tamo sam se, uz monahinje koje se bave ikonopisanjem, upoznala sa tehnikom koju danas koristim: jajčanom temperom, kod koje se emulzija od jajeta meša sa pigmentima. To je jedna od najstarijih tehnika za oslikavanje ikona. U toj duhovnoj atmosferi, ali i samom položaju i lepoti manastira, sve joj je bilo inspirativno: – Gradac je zadužbina Jelena Anžujske, koja je osnovala i prvu školu u Srbiji, gde su se žene obučavale u raznim veštinama, poput veza. U vreme kada sam tamo bila, sestrinstvo su činile monahinje mojih godina, većinom iz Beograda. Pored tadašnje igumanije, mati Efimije, još dve monahinje završile su Fakultet likovnih umetnosti, jedna Fakultet primenjenih umetnosti, a jedna Učiteljski fakultet. Za razliku od drugih likovnih disciplina, u ikonopisanju je, naglašava Markovićeva, strogo propisan kanon: – Postoje pravila kako se sveci predstavljaju. Kanon služi da bi ikona bila prepoznatljiva i imala bogoslužbeni karakter. Međutim, ikonopisci mu ne robuju tako strogo. Svaki umetnik u ono što radi unosi i lični pečat. To mogu da budu nijanse boje, različiti pokreti četke, odnosi, kompozicija… Sa svojim ikonama, kako nam priznaje, nije često izlazila u javnost, jer joj to nije bila osnovna delatnost, kao što nije ni sada: – Jesam se u jednom periodu finasijski pomagala tako što sam prodavala ikone koje sam slikala. Žao mi je što, otkada sam u parlamentu nemam više vremena koje bih posvetila ikonopisanju. Koristim zato svaku priliku da uradim ikone koje poklanjam dragim ljudima. Posao poslanika, smatra, ne kosi se sa umetničkim i duhovnim angažmanom, koje ima kao ikonopisac: – Te dve aktivnosti jesu različite, ali ovaj duhovni deo pomaže da se uspostavi harmonija i balans. Svakako se to prožimalo i dopunjavalo sve ove godine. U svakom čoveku postoji neka vrsta duhovnosti, kreativnosti i svako to izražava na svoj način. Ikone koje stvara su u grčko-vizantijskom stilu, ali se pretežno oslanja na našu srednjovekovnu umetnost. Pored slavskih ikona, motivi na njenim delima su Bogorodica, Isus, Beli anđeo… – Ikone se vezuju za naš širi kulturni identitet, a ne samo verski. One su deo naše baštine, kao i freske iz srednjovekovnih manastira – kaže poslanica i umetnica, koja je već učestvovala na nekoliko grupnih postavki, a nada se da će naći vremena da napravi dovoljno ikona koje bi predstavila na samostalnoj izložbi.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike