Pogled na `68: Pobuna više nema smisla

GODINA posle sloma studentske pobune 1968. možda je kvantitativno i kvalitativno najplodnija godina nekadašnje jugoslovenske kinematografije. Tada su se pojavili Draškovićev „Horoskop“, Papićeve „Lisice“, Mihićeve i Kozomarine „Vrane“, Pavlovićeva „Zaseda“, kao i Žilnikovi „Rani radovi“. Sledeće, 1970, doprinos ovoj temi daju „Bube u glavi“ Miše Radivojevića, a 1971. „Mlad i zdrav kao ruža“ Joce Jovanovića. Onda će Broz i dušebrižnici upokojiti „crni talas“ i nastaće vreme belog filma – rekao je Milan Nikodijević, profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu, otvarajući panel-diskusiju „Sve naše varljive godine“, održanu u okviru 47. Filmski festival u Sopotu. Ugledni filmski poslenici debatovali su o buntovnoj 1968. godini i njenom uticaju na srpski i jugoslovenski film. PROČITAJTE JOŠ: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA LjUBIVOJA RŠUMOVIĆA: Portreti dragih lica u galeriji RTS – U nesporne izvore, na osnovu kojih možemo procenjivati domete studentske pobune, uvrstio bih list „Student“, koji je Milisav Savić sistematizovao u knjizi „Šezdesetosmaš“, zatim vizuelni dokument Želimira Žilnika „Lipanjska gibanja“, kao i knjiga Živojina Pavlovića „Ispljuvak pun krvi“, koja se prvi put pojavila 1984, a potom još jednom devedesetih – ocenio je Nikodijević. Dejan Dabić, urednik časopisa „Filaž“, napomenuo je da je srpski film dostojno reagovao na dešavanja na Beogradskom univerzitetu neposredno posle „vrele junske sedmice“ 1968. godine, te da je nastupajući „beli talas“, koji će trajati sve do Titove smrti, izbegavao čak i indirektno bavljenje `68. – U prvoj polovini osamdesetih pojavljuje se nekoliko dugometražnih igranih filmova, koji su više zagrebali po površini, ali ne baveći se suštinski „šezdeset osmom“ i njenim mestom u našoj novijoj istoriji. Međutim, i to kozmetičko bavljenje ovom temom, iz današnje perspektive, zahtevalo je nemalu dozu hrabrosti – primetio je Dabić. On je zatim ponudio kratku analizu filmova koji su se dotakli ove teme, među kojima su „Rani radovi“, „Lipanjska gibanja“, „Za i protiv za“ (sva tri iz 1969), „Kako sam sistematski uništen od idiota“ iz 1983, „Varljivo leto `68“ (1984), „Šest dana juna“ i „Tajvanska kanasta“ (oba iz 1985). Filmski reditelj Želimir Žilnik je zapazio da dokumentarni film „Ideal 68“ iz ove godine razbija jednu od zabluda da su protesti digli sve na noge. – Niko dalje od Beograda nije se uzbuđivao zbog toga što se događa na Univerzitetu. Svakog dana smo sa ekipom dolazili iz Novog Sada, a naši pokušaji prepričavanja doživljenog bili su toliko provokativni i neočekivani da su nas ljudi ućutkivali – priseća se Žilnik. – Proteste je za televiziju snimao i Makavejev, ali nikada nije uspeo doći do tog materijala. Film „Lipanjska gibanja“, naše svedočanstvo o demonstracijama, bio je skrajnut, pa smo našli način da ga puštamo pre „Ranih radova“. Žilnik je primetio i da se o 1968. govori dosta pompezno, te se osvrnuo na mišljenje istoričarke Latinke Perović, izneseno u filmu „Ideal 68“, da su protestima studenti oponirali privrednoj reformi. Sa tom ocenom Latinke Perović nije se saglasio ni filmski kritičar i publicista Vlastimir Sudar, jer smatra da istoričarka time pokušava da okači o 1968. veće tektonske promene koje su se desile u Jugoslaviji. PROČITAJTE JOŠ: Palić otvara važne teme – Kada retrospektivno pokušamo da saberemo sve stvari koje su se dešavale nakon te godine, ostaje nam samo mit bunta, koji tako ponosno negujemo u našoj kulturi – ocenjuje Sudar. – Generacijama je bilo bitno da se napravi neki bunt, koji postaje vrsta ispita zrelosti. Živimo u takvom haosu da nije da ne možemo da se bunimo, nego ta pobuna više nema smisla. Mistifikovanjem mita o buntu, opstaje ideja da je moguć. ZNALI ŠTA ŽELE POVODOM mesta `68 u našoj istoriji jedan od autora dokumentarca „Ideal 68“ Marko Subotić primetio je da i danas u udžbenicima imamo samo „dve rečenice“ o zbivanjima iz 1968, te da su učesnici protesta, koji su pred kamerom svedočili o svojim iskustvima, znali šta žele i za šta se bore, što danas kao da ne umemo da dokučimo. Jedan od onih koji su preneli svoja sećanja u film „Ideal 68“ jeste i Želimir Žilnik.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike