POGLED ISKOSA: Vasa Pomorišac – od tradicije do moderne

Vasa Pomorišac (Modoš, danas Jaša Tomić, 1893. – Beograd, 1961) uz Milenu Pavlović-Barili najblistavija je likovna pojava u međuratnoj umetnosti ako je vrednujemo sa stanovišta tradicije. Samo je on u zanatskom smislu nasledio Paju Jovanovića i Uroša Predića. Nijedan drugi realista iz njegove generacije nije dorastao tom slikaru, crtaču i vitražisti, koji je umeo da u svoju estetiku nenametljivo uvede i elemente primenjene umetnosti. Njegov stil je i pored primesa ekspresionizma, futurizma i kubizma kristalno jasan, on se vinuo u sfere koje su nedostupne većini slikara, dosegao je umeće koje je počelo da pada u zaborav još pre njegovih savremenika. Pročitajte još – Nadahnjivalo ga je sve što je život Estetski je boravio tamo gde su najveći umetnici predmodernizma tražili slavu, pronašao se na tlu najtežih slikarskih izazova neoklasicista, Engra, prerafaelita i secesionista, posle kojih zamire celovit i čist umetnički jezik. Zbog toga je, kako Nikola Kusovac skreće pažnju, pravilniji naslov izložbe „Vasa Pomorišac – od moderne do tradicije“, jer se taj majstor kretao u kontrasmeru od drugih srpskih modernista, otkrivajući kao likovni kontrarevolucionar trezore evropske i nadasve srpske tradicije. Narodni muzej Zrenjanin i Galerija Doma vojske obeležili su 125 godina od rođenja ovog slikara većom retrospektivnom izložbom, koja predstavlja različite vidove njegove delatnosti, mada ne obuhvata u celosti opus tog volšebnika koji je grafički oblikovao i novčanice Kraljevine Jugoslavije. Tim povodom objavljen je katalog na 64 strane većeg formata autorki izložbe Olivere Skoko i Ivane Arađan. Vasa Pomorišac, aristokrata u doba primitivaca, otmen i po naslednicima, kako pokazuju portreti njegovog lepog sina i kćeri, bio je rođeni slikar. To je otkrio i njegov sjajni učitelj Stevan Aleksić. Mali autoportreti koje je naslikao posle boravka u njegovom ateljeu odaju ga već kao dovršenog majstora. Minhenska akademija, moskovski muzeji, Zagrebačka akademija, Umetničko-zanatska škola u Beogradu, čuvene londonske St Martin School of Arts i Central School of Arts i četvorogodišnji boravak u Parizu samo su izbrusili prirodni dar ovog majstora. Još kao mlad umetnik on se sa vitražom „Sveti Đorđe“ iz 1923. godine vodio u evidencijama londonskih škola kao jedan od nekoliko najboljih stvaralaca među polaznicima. To su potvrdile kasnije i povoljne kritike njegovih izložbi u Parizu i Holandiji kao i naimenovanje za profesora Akademije primenjenih umetnosti u poratnom Beogradu. Vasa Pomorišac je ostvario veliku sintezu modernih stilova i tradicionalnog, neoklasičnog, visokoakademskog načina rada. Dao je na najbolji mogući način pouku koji je smisao traditio izraza u umetničkom i idejnom smislu. Prenos baštine, srpske srednjovekovne, renesansne i prerafaelitske dogme u utopijske vizije modernizma bio je moguć samo zahvaljujući njegovom ogromnom talentu.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike