Peter Handke ugostio „Novosti“: Nisam spavao, telefon je stalno zvonio (FOTO)

PARIZ OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“ LOKALNA pijaca u Šavilu, na obodu šume, u jugozapadnom pariskom predgrađu. Na tezgama rano jesenje voće i povrće. Bundeve. Pečurke, koje nobelovac Peter Handke obožava. Napisao je i esej o njima. U papirnoj kesi završava malo smokava i pokoji orah. Na uglu, mesara. Ispred nje, u redu Žak. Zna da, od petka, laureat Nobelove nagrade živi u njegovom neposrednom susedstvu, gde se čuveni austrijski književnik doselio još devedesetih. – Imam dve njegove knjige. Osoben je pisac. Neobičan i kompleksan. Treba ga razumeti. Priznanje je imati takvog komšiju – kaže Žak i naručuje odrezak.Handkeova kuća je zavučena, skrajnuta s glavnog puta, a do nje se dolazi mračnom, vlažnom stazom zasutom opalim lišćem s gustog drvoreda koji u špaliru natkriljuje put.Prilaz kući i dvorište Iza već otvorene crne gvozdene kapije, spreman da primi na brzinu najavljenu posetu, gosta dočekuje nobelovac. – Praktično nisam ni spavao! Telefon je bez prestanka zvonio do kasno uveče, a onda se prvi put ponovo oglasio rano ujutro – kaže Handke iscrpljen od primanja pohvala, skidajući naočare s kojih briše finu izmaglicu. U ruci mu tek pokupljena pošta. Među njom, računi, porez za prošlu godinu i čestitke direktno spuštene u sanduče. U jednoj mu prijatelj skreće pažnju i na neke kritike koje su se, posle objavljivanja vesti o dodeli nagrade, digle u Americi zbog njegovog angažmana prema Srbima. Pročitajte još – Handke posle Nobela: Fantastično, da se ne raduju samo zbog Đokovića! – Jeste li čuli to? Neverovatno – sleže ramenima Handke, dok drugom rukom prihvata papirni zamotuljak. Zahvaljuje se na orasima i smokvama. – Tačno je, danas je pijačni dan. Potpuno sam smetnuo s uma! Poslednja dva dana sve se poremetilo. Baš sam umoran – kaže, razmišljajući za trenutak gde bismo mogli da razgovaramo, u kući, ili bašti. Pokazuje najpre rukom na veliki baštenski sto. Na njemu, takođe, smokve i orasi. Oko njih, mozaik uredno poređanih voćaka i predmeta. Kruške, kamen, jabuke, olovke, dunje, smrčci, kesten, listovi. Ipak se, na kraju, opredeljuje za kuću. Unutra se nastavlja neprekidni raspored s namerom i nehajno postavljenih predmeta. Jedan veliki, stalni, pozorišni mizancen slavnog dramaturga. Pričamo, za veliki intervju planiran za svečani broj „Novosti“ koji izlazi 16. oktobra, o književnosti, jutarnjoj kafi, njegovoj majci, stradalim ujacima, pravdi i nepravdi, prirodi, lutanju, iluzijama, korenima, odgajanju dece, autentičnim osećanjima, Srbiji, duši Kosova. Ne žali što je tek sad dobio Nobelovu nagradu, iako su mnogobrojni mislili da je to trebalo da se dogodi mnogo ranije. – Sve je kako treba – kaže smirenim glasom, spremajući se da najzad, posle završetka razgovora, krene u svoju lekovitu šetnju obližnjom šumom. „NOVOSTI“ SU DOBRE NOVINE NA kraju razgovora Peter Handke je hteo da pošalje poruku čitaocima „Večernjih novosti“. – To su dobre novine! – poručio je nobelovac i napisao nekoliko reči. Želeo je da to bude na srpskom jeziku, i najveći deo poruke je napisao sam, bez problema, i ćirilicom, i latinicom, tražeći pomoć za samo nekoliko slova. A svoje ime je na ćirilici napisao kao PETAR.Handke čita „Večernje novosti“, Foto A. Golić KAO DA SAM DOKAZAO SVOJU NEVINOST Kao da je očekivao negativne reakcije koje su usledile, samo nekoliko sati posle vesti da je dobio „Nobela“, Handke je otvorio vrata novinarskim i TV ekipama koje su čekale na kapiji njegovog doma i u kratkoj izjavi još jednom ponovio da ne žali što je bio na strani srpskog naroda. – To što sam dobio Nobelovu nagradu dalo mi je jedan nesvakidašnji osećaj slobode, kao da sam, na neki način, dokazao svoju nevinost. Zbog svega onoga što sam, iz drugačijeg ugla, pisao o građanskom ratu u Jugoslaviji, bilo je mnogo buke, i ja to razumem. Zato mislim da je odluka Švedske akademije bila veoma hrabra – skromno je odgovorio Peter Handke.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike