Od trnja i blata do zvezda: Knjaz Miloš i Jelenka Herbez

ČETIRI dahije, kao četiri jahača apokalipse, ušli su galopom u Srbiju sa čvrstom namerom da raspuštenoj raji pokažu najtežu stranu turskog gazdovanja. Ukinuli su sve olakšice koje su Srbi imali i zaveli teror. Ako je muškarcima bilo teško, ženama je bilo još teže. Nekoliko vekova pod turskom vlašću izbrisalo je sve tragove Vizantije, njene kulture i načina života. Dvorovi vladara su srušeni i poharani i, kako je vreme odmicalo, samo su ruševine svedočile da se nekada na ovoj zemlji živelo kao svuda u Evropi, ako ne i bolje. Osvajači su doneli sa sobom nove običaje, jezik, međuljudske odnose. Doneta su i stroga pravila ponašanja koja su zabranjivala svaki oblik veselja ili normalnog života. Neizdrživ zulum koji su sprovele dahije podigao je narod na ustanke. Prvi je propao jer je Turska još uvek bila jaka carevina, a Srbija mala i ostavljena sama, bez pomoći velikih sila koje su gledale svoju korist. Drugi je poveo Miloš Obrenović, iskusan još iz prvog ustanka. Nepismen, ali pametan i ambiciozan, lukavom politikom borbe i diplomatije izborio se, tokom niza godina, za poseban status Srbije i njega lično. Sve što je ovaj čovek radio bilo je promišljeno da mu donese korist. Razmišljao je bez emocija, dugoročno, posmatrao je ljude i izučio životne škole pošto redovne nikada nije. Rođen je i gajen u teškom siromaštvu jer mu je otac rano umro i majka ostala udovica sa tri sina. Kako nisu mogli da prežive u teškim uslovima i teškom vremenu, odlaze kod Jakova i Milana, majčinih sinova iz prvog braka. Oni su već bili stasali momci i bavili su se trgovinom stokom, u čemu im se i Miloš pridružio. Jednom videvši Veneciju, dok je terao stoku, bos i u ritama, ostao je zaslepljen velikim kućama, lepim ženama u svili i kadifi, celokupnom slikom bogatog i slobodnog grada u kome je svako mogao da zaradi i stekne imetak. Ta slika slobode u kojoj je moguće gospodski živeti, pratila ga je kroz svu njegovu borbu protiv Turaka. PROČITAJTE JOŠ – Ljubica Obrenović – velika gospođa i mudra vladarka Ovaj okrutni i samoživi čovek imao je jednu slabost: žene. Oženio se u ranim dvadesetim lepom devojkom iz imućne porodice Vukomanović i sa njom imao osmoro dece. Bila je to mladalačka ljubav, prva i njoj i njemu. Dok se on brzo ohladio u strasti prema svojoj ženi, ona je ostala do smrti opsednuta njime, voleći ga i mrzeći u isto vreme. …Ništa Miloš nije činio što nisu i druge vojvode iz Prvog ustanka. Živeći pored Turaka, usvojili su turski običaj da mogu da imaju više žena. Doduše, samo jedna je bila venčana, ali sa drugom su imali drugu kuću, često i decu. Jelenka je od devojke iz harema postala ljubavnica i supruga iz senke, Mala Gospođa Velikog Kneza, a zatim i Glavna Gospođa, supruga ministra Teodora Herbeza. Uglednom čoveku, ministru finansija i članu Državnog saveta, koji je venčao, Jelenka je ispunila celo srce, bio joj je odan i voleo je od prvog susreta do poslednjeg časa njenog uzbudljivog života. Bila mu je odana supruga, podržavala ga i sve radila u korist njega i njegove karijere. U svome domu priređivali su posela, Jelenka je naučila francuski i nemački, svirala klavir i nosila bečke haljine. Dobiti poziv za poselo u njenoj kući bila je stvar prestiža. PROČITAJTE JOŠ – Brankova nekad i sad A pre toga … Lepa, okretna i pismena, brzo je postala upraviteljica dvora, prevodilac i Miloševa ljubavnica. Postala je njegova desna ruka, saradnik i poverenik. Petnaest godina ljubavi, poverenja i njene odanosti u svakom pogledu bilo je nagrađeno velikim mirazom koji je knjaz dao kad je udao. Ponekad je najveći dokaz ljubavi osloboditi drugog iako ti je potreban. Milošev sebičluk je dobro poznat, on nije bio čovek koji će se odreći bilo čega što mu donosi uživanje ili korist. Ali Jelenke se odrekao. Shvatio je da njen život treba da bude ispunjeniji i da bi trebalo da nekom bude gospođa, a ne samo Mala Gospođa. Tako je za Jelenku počeo sasvim drugi život. Miraz je dobila kao da je daje otac a ne nevenčani muž. Uz spremu kao da je devojka, išlo je veliko imanje na kome je danas Atelje 212 i poveća kesa dukata. Njen i Milošev život su primeri kako je sudbina nepredvidiva i da prosjak može postati kralj, ili bar knez. Kako uboga devojka koja prosi po beogradskoj mahali može da postane nezvanična gospodarica i utiče na živote onih koji su joj, možda, nekad, udelili koji zalogaj.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike