Neprolazno delo Dobrice Ćosića

PROŠLO je pet godina otkako nas je napustio jedan od najvećih srpskih pisaca i nekadašnji predsednik Savezne Republike Jugoslavije Dobrica Ćosić. Međutim, njegovo delo je i dalje živo. Serija „Koreni“ je od početka emitovanja oborila sve rekorde gledanosti, a ovaj Ćosićev roman, prvi put objavljen 1954, proglašen je u februaru za najčitaniju knjigu u bibliotekama širom Srbije. Sadašnja Zadarska ulica u Beogradu uskoro će poneti ime akademika Ćosića. – „Koreni“ su najzad pokazali da je Dobrica Ćosić jedan od najkorenitijih srpskih pisaca – kaže, za „Novosti“, pesnik Rajko Petrov Nogo. – Prosto je neverovatno koliko je ekranizacija udahnula nov život tom njegovom romanu. Iz „Korena“ je kasnije izašlo ogromno delo velikih epskih razmera. Dobrica Ćosić je učinio Srbiju Srbijom i po njemu će se ona prepoznavati.PROČITAJTE JOŠ – Dobrica Ćosić: Srbi u zupčanicima Velikog mehanizma Ipak, godišnjicu smrti Dobrice Ćosića u subotu 18. maja neće obeležiti Srpska akademija nauka i umetnosti, niti druge institucije u kojima je poznati romansijer bio istaknuti član. Jedino je u Udruženju književnika Srbije pre nekoliko dana organizovana promocija knjige „Dnevnik o Dobrici Ćosiću“ Stojana Berbera. – Brojim te godine i nije mi važno da li će neko napraviti sedeljku ili ne – kaže piščeva ćerka Ana Ćosić Vukić. – Mnogo mi nedostaje. Bio je divan otac. Iduće godine navršava se sto godina od tatinog rođenja. Potrudiću se da tu godinu dostojanstveno obeležimo knjigama, a možda i izložbom u nekom muzeju. Uzdam se u se, kao što je Dobrica čitavog života radio.PROČITAJTE JOŠ – Beograđani se odužuju srpskom velikanu: Ulica Dobrice Ćosića umesto Zadarske Izdavačka kuća „Laguna“ objavljuje Ćosićeva izabrana dela, a njihova knjižara u Bulevaru kralja Aleksandra nosi njegovo ime. – Dobrica Ćosić je kao pisac danas življi nego ikada, osvojio je nove čitaoce, a oni stari ga čitaju na nov način – smatra pesnik Gojko Đogo. – Zajedno sa njim na onaj svet se preselila i politička scenografija koja je od njegovih početaka imala znatnog uticaja na kritičku recepciju njegovog dela, bilo da je reč o jednom ili drugom ideološkom osenčenju. Iako je ovog puta filmska adaptacija „Korena“ zacelo pobudila nešto veću pažnju čitalaca, siguran sam da će i druga njegova dela, filmovana ili ne – a bilo bi dobro da budu – i u budućnosti, pored Andrića i Crnjanskog ostati omiljena lektira. Mode prolaze, Ćosić ostaje. „Vreme smrti“ je naš „Rat i mir“. Ćosić je srpski Tolstoj.PROČITAJTE JOŠ – Godišnjica smrti Dobrice Ćosića: Istorija srpskih duša i sudbina Njegova dela višestruko su nagrađivana, prevedena su na tridesetak jezika, a svi njegovi romani prevedeni su na francuski, gde su dobili najveće pohvale. – Dobrica Ćosić se vratio književnosti tek kad je preminuo i odmorio se od harangi koje su ga pratile otkad je izašao iz Komunističke partije – kaže pesnik i akademik Matija Bećković za naš list. – Ne znam hoće li se te harange nastaviti ako bude objavljen roman o Titu, o kojem mi je govorio u poslednjim danima života i za koji verujem da postoji u njegovoj zaostavštini.Sa ćerkom Anom,foto P.Mitić Za profesora dr Milivoja Pavlovića, Ćosić je amblematska figura srpske kulture i neiscrpna tema našeg javnog života. Razgovori koje je Pavlović povremeno, kao Ćosićev privilegovani sabesednik, vodio pretočeni su u dve knjige. – U razvijenijim kulturama takvim veličinama bave se čitavi timovi, ili instituti – ističe Pavlović. – Kod nas to nije slučaj, iako i ovde nastaju dobre knjige o Ćosiću. Već ih je na srpskom jeziku više no što je na bibliotečkim policama knjiga koje je Ćosić napisao, a on je bio veoma plodotvoran. Ćosić je tvorac najvoluminoznijeg romansijerskog opusa u srpskoj književnosti, a ostavio je i obilje knjiga drugih žanrova. Nadživevši mnoge svoje ljute protivnike, u čemu je sličan sudbini Vuka Karadžića, Ćosić je ostavio književni opus kome ćemo se vraćati ne samo zbog onog što je napisao i kazao, već i kako je to kazao. Pisac koji je za sebe govorio da boluje od srpske sudbine – od toga je i umro. Ćosić i Bećković,foto N.Fifić UVERENjA I ZABLUDE – KAO i Ivo Andrić, Ćosić je shvatio da čovek treba da ostari da bi uvideo svoje zablude – objašnjava Pavlović. – Kao mlad čovek levičarskih i socijaldemokratskih uverenja, Ćosić je mislio da ima uslova za zasnivanje neke etike u javnom delovanju, a kasnije je shvatio da je to iluzija… „Svet za koji sam se borio nije stvoren“, rekao mi je Ćosić u jednom razgovoru, i nastavio: „Iako mi se ponekad činilo da moja uverenja nisu u celini utopistička, i da sam sudbinu uhvatio za vrat, ubrzo sam uviđao da je to bio njen rep, ili samo senka…“

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike