NAGRADA „MEŠA SELIMOVIĆ“: Težak put do buktinja duha

Duško BABIĆ (Beograd) 1. „PRELEST“, Filip Grbić („Vulkan“) 2. „U VATRI SE BOG ODMARA“, Alek Vukadinović („Konras“) 3. „PORODIČNI MUZEJ“, Dragan Lakićević („Prometej“) 4. „VENAC ZA OCA“, Vesna Kapor (SKZ) 5. „KAKO VRABAC PEVA“, Blagoje Baković („Kairos“) Prateći traganja glavnog junaka za smislom i istinom, F. Grbić daje sliku duhovnog bespuća savremenog čoveka, sablažnjenog lažnom slobodom u obezboženom svetu. A. Vukadinović se oglasio još jednom izuzetnom pesničkom knjigom. Osnovna inspiracija kreće od njegoševski shvaćene veze između pesnika i Boga, preko koje se traži put do duhovnih vatri zapretanih u postojanju i u jeziku. Poema D. Lakićevića nadovezuje se na dve prethodne pesničke knjige. Tako je zaokružena njegova „porodična trilogija“, u kojoj se uranja u prostore detinjstva i mladosti, odupirući se lirskim bolom zaboravu dragih lica i događaja. U knjizi V. Kapor smenjuju se zgusnute, lirski intonirane sekvence naše nevesele sadašnjosti, uhvaćene u jeziku vanredne lepote, sa izlomljenom, ritmizovanom rečenicom. Prepoznavši ubogog vrapca kao simbol kolektivnog bića srpskog naroda, B. Baković ispisuje lirsku poemu u kojoj daje duhovitu pesničku viziju srpske književnosti i skrivenih moći srpskog jezika.Duško Babić Marija VASIĆ KANAČKI (Vršac) 1. „VEČITO SADA“, Tomislav Marinković („Arhipelag“) 2. „ZABLUDE SVETOG SEBASTIJANA“, Vladimir Tabašević („Laguna“) 3. „MATERINA“, Ana Seferović („Arhipelag“) 4. „KAKO UPOKOJITI IGRU“, Boško Suvajdžić (KOV) 5. „A BRISEL SE DA PREHODATI LAKO“, Nenad Šaponja („Sajnos“) PROČITAJTE JOŠ – NAGRADA „MEŠA SELIMOVIĆ“: Žive veze sa precima Subjekat knjige T. Marinkovića je pesma, njen glas, autentičan, topao, snishodljiv; objekat je tišina – fino tkanje prozodijskih slojeva koji se stišavaju u najintimnijim emocijama. Knjiga V. Tabaševića je zaumno i začudno eksperimentisanje sa književnim diskursom, u kome je nastala mala manufakturna radionica za rafineriju sećanja, rata i zla. Stihovima A. Seferović koji je od narativnog prizvuka prelaze u čist krik, ulazimo u demistifikovano, a opet himerično proputovanje kroz iskustvo žene. B. Suvajdžić je glagoljivi svedok koji procesuira književnoistorijske i književnoteorijske elemente. Otkriva fantazmogoričnu osobinu jezika u službi poezije, i mitsku u službi proze. Kad se uvežu elementi vođenja dnevničkog zapisa, uredničke metrike i putopisne promenade, pesnički senzibilitet kroz fikciju i stvarnost, dobija se osećaj da ste uvek tamo gde ste potrebni svojoj dužnosti. Dužnost N. Šaponje jeste da bude mislilac, pesnik, urednik, kulturni pregalac. Marija Vasić Kanački Nikola MARINKOVIĆ (Beograd) 1. „CRNjANSKI: BIOGRAFIJA JEDNOG SEĆANjA“, Milo Lompar („Pravoslavna reč“) 2. „VENAC ZA OCA“, Vesna Kapor (SKZ) 3. „PRELEST“, Filip Grbić („Vulkan“) 4. „POMOR I STRAH“, Vule Žurić („Laguna“) 5. „GALAMDžIJA I GUGUTKA“, Dragan Marković (SKZ) Prekoračujući granice među različitim elementima lika Miloša Crnjanskog, M. Lompar otkriva obrise figure suštinskog stranca koji se krije iza imena klasika. Na preseku lirske osećajnosti, unutrašnjeg sveta i hoda istorije, priče V. Kapor oblikuju jednu izoštrenu sliku stvarnosti. U delu F. Grbića je oblikovana prenaglašena slika stvarnosti. Sinteza čoveka i sveta postaje moguća tek kada se, da citiramo pripovedačevog alter-ega, prepozna „lepota koja je starija i od tebe, i od mene, i od celog ovog sveta“. Roman V. Žurića, precizne kompozicije i književnog izraza, jednu regionalnu temu uzdiže na nivo umetničke činjenice. Pripovedajući o iriškoj kugi s kraja 18. veka dotiče se sudbine čitavog jednog naciona na razmeđi vekova. Izuzetne lirske energije pesme D. Markovića kreću se između krajnosti koje omogućava jezik. Pesnik ubrzavajući sliku sveta dolazi do same granice jezika, da bi i nju prekoračio završavajući u fragmentima ne strofe, ne stiha, već same reči.Nikola Marinković Ana GVOZDENOVIĆ (Kraljevo) 1. „VENAC ZA OCA“, Vesna Kapor (SKZ) 2. „VEČITO SADA“, Tomislav Marinković („Arhipelag“) 3. „CRNjANSKI: BIOGRAFIJA JEDNOG SEĆANjA“, Milo Lompar („Pravoslavna reč“) 4. „ĆERKA ŠPANSKOG BORCA“, Dragan Stojanović (Dom kulture Studentski grad) 5. „STRAH OD SAVRŠENSTVA“, Slobodan Jović (NB „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo) Prozu V. Kapor karakteriše asocijativna zgusnutost lirike i izražena ritmičnost iskaza, čija je semantička vrednost sva u nagoveštajima i nedorečenosti. Zaokupljena temama vremena i sećanja, upitana nad krhkom čovekovom sudbinom, poezija T. Marinkovića nedvosmisleno poručuje da su duša i savest – neuništive. Delo M. Lompara je knjiga o istoriji kulture srpskog naroda i smeru njegovog kulturnog pamćenja; o mestu koje u toj kulturi zauzimaju dva pesnika (Crnjanski i Andrić), ali i o sadašnjem trenutku, i o potrebi menjanja institucionalizovane javne svesti. Stihovi S. Jovića još jednom potvrđuju da su u svetu haosa i besmisla jedina spasonosna ostrvca: jezik, poezija i ćutanje. Novele D. Stojanovića ne propuštaju da ukažu na večnost priče i pričanja u rasvetljavanju negdašnjih, a time i sadašnjih, i verovatno budućih događaja.Ana Gvozdenović

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike