Nagrada “Meša Selimović“: Smehom protiv hipokrizije

ZORANA OPAČIĆ (Beograd): 1. „PROSTORI DUŠE“, Zlata Kocić (NB „Stefan Prvovenčani“) 2. „ZNAČENjE DžOKERA“, Vladimir Pištalo („Agora“) 3. „O ISTORIJI, SEĆANjIMA I SAMOĆI“, Aleksandar Jovanović (Zadužbina „Nikolaj Timčenko“) 4. „PEVANjE I PRIPOVEDANjE“, Jelena Panić Maraš (Učiteljski fakultet) 5. „POETIČKA I TEKSTOLOŠKA ČITANjA POEZIJE ALEKSE ŠANTIĆA“, Bojan Čolak (IKUM) Brižljivo oblikovani poetički zapisi Z. Kocić o „pesničkom alatu“: jeziku, maternjoj melodiji, hermetizmu, potrazi za neizrecivim, svedoče o teškoćama i ushitima pesničkog posla. Sa druge strane, Pištalova simbolička figura džokera, pobunjenika koji smehom i britkom satirom podriva društvenu hipokriziju, pokazuje moć nepotkupljivog pogleda na fenomene savremenog sveta. A. Jovanović odabira dela nekih od najznačajnijih srpskih prozaista 20. i 21. veka koji su svedočili o bitnim pitanjima srpske kulture i istorije, mapirajući svojim ogledima reljefnu sliku srpske književnosti. Posebnu pažnju posvećuje paradoksalnim sudbinama njihovih književnih dela (potiskivanju, prećutkivanju, reafirmaciji) proizašlim iz promena ideološke klime i istorijskih okolnosti. U vrednoj studiji J. P. Maraš osvetljavaju se i dosad neistraženi aspekti ovog polja književnosti i uspostavljaju koordinate modernističkog luka književnosti za decu 20. veka. B. Čolak istražuje poetičke metamorfoze lirskog glasa u poeziji Alekse Šantića u svojoj studiji. Ova studija vredna je i zbog tekstološkog ispitivanja verodostojnosti autografa poslednje Šantićeve pesme. * * * * * * * * * * * * * * * * MILAN TODOROV (NOVI SAD): 1. „RUKE U RUKAMA“, Ana Ristović („Arhipelag“) 2. „PESME O MLADOSTI“, Nenad Grujičić („Brankovo kolo“) 3. „KOSOVSKE ELEGIJE“, Krstivoje Ilić (ZD „Prvi srpski ustanak“) 4. „HERCEGOVINA“, Ratko Dangubić („Arhipelag“) 5. „ETIČKO ČIŠĆENjE“, Pop D. Đurđev (Media art content) Industrija nagrada u Srbiji ove godine, po prirodi stvari, iz trke za najbolju knjigu isključuje roman. Dok čekamo da se ukine ideološka matrica za njegovo vrednovanje, srpska poezija, vitalna uprkos krizi izdavaštva, nastavlja tradiciju visoke književne linije. A. Ristović, u devetoj po redu pesničkoj zbirci intoniranoj krajnje lično, beleži mene savremenog sveta i načine na koji se te promene prelamaju u uznemirenom čoveku današnjice. U novim pesmama, koje se čitaju kao ispovedna proza, N. Grujičić otkriva iskustva došljaka u veliki grad, te progovara o svojim konfliktnim sećanjima, stalnoj egzistencijalnoj zebnji i ranjivosti bića. K. Ilić uspostavlja elegični most ka zaboravljenoj srpskoj duhovnoj istini, poput vernog i upornog čuvara mitske etike. Na sličan način, ali proznim stihom, R. Dangubić u svojoj poemi obeležava zavičaj kao istorijski toponim. Rugalice P. D. Đurđeva su satirična odbrana od naših, na staklene ideale proćerdanih dana. * * * * * * * * * * * * * * * * ZORAN BOGNAR (BEOGRAD): 1. „ROMAN PIJANSTVIMA“, Igor Marojević („Laguna“) 2. „22“, Nikola Živanović, (NB „Stefan Prvovenčani“) 3. „SUVA IGLA“, Radivoj Šajtinac („Geopoetika“) 4. GLAVNOM ULICOM“, Dušan Savić (NB „Karlo Bjelicki“) 5. „GROZOTA ILI…“, Slobodan Tišma („Čarobna knjiga“) Obrazloženje? Čemu obrazloženje? Za koga? Oni koji kupuju svakodnevno „Novosti“ sigurno ne čitaju naša obrazloženja; oni – kojima smo dali naše glasove će biti zadovoljni dobijenim glasom – ništa ih naše obrazloženje neće učiniti srećnijima; oni – za čije knjige nismo glasali će nas svakako poslati u tri lepe i nikakvo obrazloženje ih neće umiriti, ubediti i sprečiti da to ne urade; oni – koji su nas angažovali da glasamo zadovoljni su odrađenim poslom… zaboravljajući… pri tom… da Vrhovni Arhitekta ne voli odrađeni… nego urađeni posao… * * * * * * * * * * * * * * * * LjILjANA LUKIĆ (BIJELjINA): 1. „ZANATSKI DOM“, Đorđo Sladoje („Pravoslavna reč“) 2. „ZNAČENjE DžOKERA“, Vladimir Pištalo („Agora“) 3. „RAZBRAJALICA ZA ANDREASA SAMA“, Filip Čolović („Geopoetika“) 4. „LEGENDA O V(J)ETROM VIJANIMA“, Anđelko Anušić (Udruženje književnika Republike Srpske) 5. „ROMAN PIJANSTVIMA“, Igor Marojević („Laguna“) Blagoglagoljiva u izrazu, elegična u tonu, sa očaravajućim zvučnim značenjima, sa širokim registrom misaonih transformacija poezija Đ. Sladoja, potvrđujući našu nacionalnu samosvest, doseže do nebeskih harmonija. U knjizi V. Pištalo izlazi izvan uobičajenih klišea pretačući svoje tridecenijsko razmišljanje, potkrepljeno ogromnim čitalačkim iskustvom, u kraće eseje, vezane za naše krajeve i Ameriku. Taj ogromni panoptikum društvenih zbivanja dočarava nam život iz enciklopedijskog ugla, kome je pisac podario čaroliju čudesne literarne opsene. Nakon 30 godina od smrti (i 84 godina od rođenja) Danila Kiša knjiga F. Čolovića može se shvatiti kao omaž velikom piscu. Koncipirajući poglavlja kao dečju razbrajalicu, on gradi romanesknu strukturu, prepletom piščevih zrelih godina sa njegovim detinjstvom. A. Anušić balansira između fikcije i stvarnosti, osenčenih kočićevskim humorom. Ovaj narativ nosi tragične konotacije naroda koji je („Olujom“) isteran sa svog rodnog praga. Pisan u prvom licu, sa prepletajima dve sredine (španske i naše), ali i sa razotkrivanjem intime bez tabua, roman I. Marojevića treba shvatiti kao hrabro suprotstavljanje tamnim nagonima čovekovim. * * * * * * * * * * * * * * * * MILOŠ PETKOVIĆ (ZAJEČAR): 1. „MOJE“, Srđan V. Tešin („Arhipelag“) 2. „VRTLOG“, Ilhan Pačariz (Kulturni centar Novog Sada) 3.“KONFABULACIJE“, Marija Dragnić („Enklava“) 4. „ZNAČENjE DžOKERA“, Vladimir Pištalo („Agora“) 5. „ČIST OBLIK EKSTAZE“, Bojana S. Pantović (NB „Stefan Prvovenčani“) Roman S. V. Tešina sazdan je iz nekoliko vizura života: istorijom, biografskim detaljima, savremenošću, fikcijom, maštom o neodustajanju. Autor otvara pitanje slobode izbora, ako postoji, i, isto tako, odustajanje od izbora kao kontrapunkt. I. Pačariz veštom nadogradnjom stvara, na momente, privid nadrealnog što još jednom potvrđuje da pesnik znalački ume svoje unutrašnje sukobe i nemire, kao i odnos sa okolinom, da pretvori u egzibiciju i geg. Knjiga M. Dragnić na autetničan način oslikava kako se poezija suočava sa paradoksima modernog života i na jedan imaginaran način suprotstavlja svim post-istinama koje on nudi. Izuzetna knjiga V. Pištala predstavlja tačku ukrštanja prošlog i budućeg vremena, eseja i priče. Trenutak sadašnjosti je, iz ugla pripovedača, dvostrano ogledalo koje razotkriva mitove i tajne i, suštinski, upozorava na nadolazeća vremena. Znalački komponovana knjiga studija i eseja B. S. Pantović, kroz tumačenje složenog srpskog pesničkog nasleđa, pruža čitaocu uvid u „oblikovanje teksta u vremenu gde je tekstualnost nadomestila istoriju, metafiziku, religiju, psihologiju stvaranja“.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike