Na istoj talasnoj dužini

U MUZEJU pozorišne umetnosti otvorena je izložba „Bora Todorović u delima Aleksandra Popovića i Dušana Kovačevića“, autorke Biljane Ostojić. Povod za izložbu (i katalog) jeste devedeset godina od rođenja i pet od smrti velikog glumca, a za njegovu vezu sa ovom dvojicom pisaca, po rečima autorke, mnogo je razloga. Atelje 212 bio je mesto Borinog susreta sa oba autora. Već za prvu ulogu u Kovačevićevom diplomskom radu, čuvenog Lakija u komadu „Maratonci trče počasni krug“, dobio je Sterijinu nagradu. – Bora Todorović bio je moj veliki prijatelj, jedan od najdragocenijih saradnika u poslu kojim smo se zajedno bavili u pozorištu i na filmu – kaže Duško Kovačević, koji je i otvorio izložbu. – Prvi put smo se sreli na čitajućoj probi „Maratonaca“, i od tada smo se družili. Bio mi je kao stariji brat. Bora je i kršteni kum moje ćerke Lene, dugogodišnji porodični prijatelj. Inače, kada pričam o Bori i ostali velikim glumcima, mojim drugarima, nemam racionalno osećanje da su zauvek otišli… Dešavalo se da se ne viđamo mesecima, pa i sada imam u podsvesti da smo samo privremeno u nemogućnosti da se vidimo. I sada sam u stalnom kontaktu s njima, razmišljajući šta bi neko od njih učinio ili mislio… Pročitajte još – Preminuo Bora Todorović, Kolege: On je bio oličenje Beograda i nema ko da ga nasledi Kovačević dodaje da je Todorović igrao u svim njegovim komadima, pa i u prvoj podeli „Radovana Trećeg“: Bora se pojavio u ulozi Jelenčeta, liku koji će kasnije „preuzeti“ i godinama nositi Milan Caci Mihailović. Naravno, imao je svoje mesto i u filmovima „Poseban tretman“, „Profesionalac“, „Balkanski špijun“, „Urnebesna tragedija“, „Andergraund“. – I danas sam Boru pominjao u Zvezdara teatru, povodom nove predstave koja će se naći na našem repertoaru. Rekao sam za jednu od glavnih uloga: „Najbolje bi to odigrao Bora!“ Kao da je to moguće…Duško i Bora, Foto Promo Kustoskinja izložbe Biljana Ostojić ističe da je Bora s razlogom bio i miljenik Aleksandra Popovića: – Bili su na istoj talasnoj dužini, ista generacija i poznavali su život sa iste strane – opipljiv, stvaran, autentičan. Vezivao ih je talenat i međusobna privrženost. Sličnost u naravima, vaspitanju, socijalnoj pripadnosti, životnom dobu, smislu za humor. Igrao je Bora u gotovo svim Popovićevim komedijama – u pozorištu i na televiziji. Već na početku, u možda najtipičnijem delu „Krmeći kas“ i najuspešnijem „Razvojni put Bore Šnajdera“. Imao je, naravno, svoje mesto i u „Mrešćenju šarana“ (1984) i „Pazarnom danu“ (1985), maestralno ulazeći u kožu i kostim Popovićevih junaka „svedenih na razmere čovečuljka skučenog uvida u sopstvenu situaciju i malog razumevanja sopstvene društvenosti“.“Krmeći kas“, Aca Popović, Foto: Muzej pozorišne umetnosti A sam Bora nekom prilikom je o dvojici dramskih velikana rekao: – Aleksandar Popović i Dušan Kovačević su veoma srodni, a likovi koje oni opisuju i njihovi karakteri su veoma živi – to su karakteri današnjice. Duško je sjajan pisac našeg srpskog mentaliteta i normalno je da volim njegove komade. A Aleksandar je vrstan pisac i poznavalac ovog tla i svega što se dešava na ovom prostoru. Ti likovi su veoma komunikativni, publika ih prepoznaje i nekako mi je tu sve leglo… Borin angažman u delima ova dva pisca čini veliki deo njegovog ukupnog glumačkog opusa: ostvario je 19 uloga kod Popovića (na radiju, TV, pozorištu) i 13 kod Kovačevića (u pozorištu, filmu, televiziji)- podseća kustoskinja Biljana Ostojić.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike