Možemo li obnoviti „večno prijateljstvo“

OD STALNOG DOPISNIKA: Pariz POSTOJE nesporazumi, ništa nije savršeno, ali radujemo se što učestvujemo u obnavljanju odnosa koji se nikada ne prekidaju u potpunosti. Tim rečima obratio se publici u Kulturnom centru Srbije u Parizu Saša Marković, pariski univerzitetski profesor i naučni saradnik Instituta za političke studije iz Beograda, na predstavljanju časopisa „Srpska politička misao“ o istorijskom iskustvu i savremenim izazovima u francusko-srpskim odnosima. Reč je o multidisciplinarnom istraživanju kojim je u obzir uzet institucionalni značaj u realnom političkom životu. Aleksandra Kolaković, nosilac projekta sa srpske strane, zajedno sa svojim francuskim kolegom Filipom Žalezom, istakla je da slika Francuske u Srbiji danas nije najpovoljnija i da istraživanja javnog mnjenja pokazuju više negativne nego pozitivne rezultate, direktno u vezi sa temama kao što su ulazak Srbije u EU ili kosovsko pitanje, a pre svega na bombardovanje. Pročitajte još: Promocija Bitefa u Parizu – Negativnoj strani mišljenja je doprineo i poslednji događaj od 11. novembra povodom komemoracije stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata – rekla je Kolakovićeva. POSTAVILO se i pitanje kako se „večno prijateljstvo“ pretvorilo u ovakvo stanje. Aleksandra Kolaković smatra da u Francuskoj nije negovana kultura sećanja, već kultura zaborava: – Kultura sećanja u srpskom društvu na događaje iz Prvog svetskog rata je opstala, dok je sećanje u Francuskoj ograničeno samo na one koji su direktno bili vezani za te događaje – zaključila je Aleksandra, istakavši da je devedesetih došlo do šoka u srpskom društvu kada se shvatilo da francuski prijatelji nisu na našoj strani. Za francuskog profesora i istraživača, An Madlen, važno je znati koji se vid partnerstva očekuje od obnovljenog prijateljstva. Naučni saradnik na projektu Dušan Grujančić je prepoznao novi dah u odnosima između dva naroda „slična po tome što ih karakteriše velika želja za slobodom“, ističući pojedince koji utiču na jačanje odnosa, kao što su Arno Gujon, Žan-Kristof Bijison ili Patrik Beson. Prijateljstvo je, kako je naveo, još moglo da „prođe“ i pored nesporazuma oko Bosne i Hrvatske, ali 1999. predstavlja trenutak prekida odnosa između dve nacije. Pročitajte još: DNEVNIK ZABLUDA: Francusko-srpske kulturne veze MLADEN Lišanin, takođe istraživač saradnik, navodi da u Srbiji preovladava mišljenje da je Francuska kriva za pogoršanje odnosa zbog učešća u bombardovanju. On kaže da njegovo mišljenje malo odstupa od standardnog u srpskom društvu, ističući da je za „raskid“ ključna bila 1945. godina, a ne 1999, čemu je doprineo i odnos jugoslovenskih vlasti prema alžirskoj krizi. – U vreme kada je Srbija devedesetih očekivala da se stari saveznik stavi na njenu stranu, dobar deo tog kredita je bio potrošen – kaže Lišanin. Tokom rasprave, istaknuta je između ostalog i važnost učenja francuskog jezika, kao i pozitivna uloga nekih francuskih oficira na Kosovu, za razliku od drugih zemalja, u vreme dramatičnih događaja. Predstavljeno specijalno izdanje čini, kako je naglašeno, krunu polovine dosadašnjeg rada na projektu koji će u celini biti predstavljen u junu u Beogradu. INTERESNA ZONA PROFESOR sa Sorbone Saša Marković je naglasio da celokupne aktuelne odnose između Francuske i Srbije treba posmatrati i kroz odluku Francuske da Balkan kao interesnu zonu napusti, u korist svojih drugih saveznika unutar EU.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike