Mirjana Karanović o pripremama „Čistača“ u izolaciji i probama na bezbednoj distanci: Kao da se nikada nismo ni rastajali

DELO jednog od najpoznatijih savremenih nemačkih pisaca, „Čitač“ Bernarda Šlinka, koje je među najširom publikom proslavila filmska verzija (sa Kejt Vinslet u glavnoj ulozi), uskoro će se naći na našoj pozorišnoj sceni: gledaćemo na jesen poznati naslov u rediteljskom čitanju Borisa Liješevića, a lik Hane izneće na scenu Beogradskog dramskog Mirjana Karanović. Priča o odnosu između petnaestogodišnjeg Mihaela i mnogo starije žene je priča o ljubavi i strasti, ali i savesti i moralnoj odgovornosti, suočavanju jedne generacije sa zločinima druge. Birajući ovaj naslov za svoj novi pozorišni poduhvat, Liješević se vratio krugu tema koje ga često okupiraju u teatru – prepoznavanju zla u jednom vremenu, ideologiji, krivici, pojedinačnoj i kolektivnoj odgovornosti.Pandemija i vanredno stanje omeli su početak priprema, ali je ekipa ostala na okupu. Čuli su se redovno, razmenjivali mišljenja, pripremali za trenutak kad će ući u salu. Konačno, i to se desilo. Pre nekoliko dana počele su „žive“ probe na Crvenom krstu:EKIPA PREDSTAVA se priprema po motivima Šlinkovog romana (dramatizaciju je uradio Fedor Šili), scenograf je Janja Valjarević, kostimograf Dragana Lađevac, a kompozitor Stefan Ćirić. Uz Mirjanu Karanović igraju i Slobodan Ninković, Milena Pavlović, Milica Zarić, Ivan Tomić i Marko Grabež. – Bili smo sve vreme u kontaktu, razgovarali, dosta toga ostalo je u glavama. Sada, kao da smo otišli na neki sledeći nivo. Probamo bez opterećenja da će uskoro biti premijera. Radićemo do 10. juna, a pred publikom ćemo se pojaviti kad to bude moguće – otkriva Mirjana Karanović. – Nekako, baš je udobno. Za mene, lično, rad sa Borisom Liješevićem je pravo otkriće. To je naša prva saradnja, zaista sam presrećna! Boris ima sve ono što reditelji s kojim volim da radim poseduju: strpljenje za glumca i otvorenost za komunikaciju. S druge strane, isto toliko je otvoren za vizure drugih – kako mi iz ugla likova oživljavamo tu priču. Voli i poštuje kad neko dođe s određenim rešenjem ili predlogom. To je fenomenalna razmena. Na pitanje kako je izgledao susret glumaca s rediteljem posle vanrednog stanja i popuštanja mera, poznata glumica odgovara: – Kao da se nismo ni rastajali! U vreme izolacije svi smo se čuli telefonom, bili „na grupi“ i imali zajednički poziv. Tri puta nedeljno na „Vajberu“ smo provodili po dva i po sata. Pričali smo i čitali, Boris nam je slao neke članke… Nije toliko bilo bitno da li ćemo nešto postići u radu na predstavi, važan nam je bio taj kontakt. Dosta vremena smo razgovarali o tome kako se osećamo, šta nam se dešavalo tih dana. Čuješ u pozadini decu i ukućane koji prekidaju kolege ili ih zovu, a onda „e, sačekajte me pet minuta, sad ću da dođem“. Nekako smo se zbližili. Nismo se ispovedali jedni drugima, ali smo govorili o tome kako se osećamo: koliko je nekoga strah ili nije, šta kuva tog dana, kako provodi vreme… Pred ansamblom Beogradskog dramskog sada su svakodnevni susreti, pa će u narednih dvadesetak dana „zaokružiti“ predstavu. Zajedno s njima, biće spremni i kostimi, svetlo i dekor – rečju, sve što treba da jednog dana, kada se za to steknu uslovi, izađu sa novim naslovom na repertoaru Beogradskog dramskog.SERIJA I FILM KAD završim probe u Beogradskom dramskom, već sutradan, 11. juna, počinjem snimanje serije koje je bilo odloženo zbog ove situacije. Upravo završavam i ne znam već koju ruku mog scenarija. Treba da se prijavimo za neke evropske konkurse na leto, tako da s Majom Pelević trenutno radim punom parom: dopunjavamo, prepravljamo, pišemo – za moj film koji ću snimati sledeće godine. A kako izgledaju probe na bezbednoj distanci? – Prilagodili smo naše probe ovoj situaciji. Sam raspored na sceni je takav da nemamo previše bliske telesne kontakte, tako da sve ide bez posebnih problema. Na ulazu u pozorište su dezinfekciona sredstva, za probu oblačimo i posebnu odeću. Dobijemo kafu ili čaj, pa je gotovo kao kod kuće. Inače, dogovorili smo se da nastavimo da živimo kao do sada, da ne izlazimo i ne družimo se s drugim ljudima, redovno nosimo maske van pozorišta, zaobilazimo kafane i kafiće. Da se, jednostavno, zaštitimo i sačuvamo, tako da možemo da radimo bez opterećenja. Iako je publici „Čitač“, pre svega, poznat po američkom filmu u režiji Stivena Daldrija (za koji je Kejt Vinslet dobila Oskar za najbolju žensku ulogu 2009), pozorišna interpretacija biće sasvim drugačija: – Napisan je roman prema kome je napravljen film. A on ima svoju verziju, nekako veoma holivudsku. Kod nas u prvom planu neće biti ljubavna priča. Umesto da se orijentišemo na odnos između starije žene i mlađeg muškarca, mi ćemo se više fokusirati na emotivno suočavanje sa prošlošću.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike