Medenica: Smrt je najveća tabu tema

POD apokaliptičnim sloganom „Svet bez ljudi“, u septembru će 52. Bitef ugostiti deset predstava iz Slovenije, Francuske, Srbije, Nemačke, Hrvatske, Estonije, Švajcarske, Izraela i Belgije. Kako kaže Ivan Medenica, umetnički direktor i selektor festivala, katastrofičan ton nije bio unapred zadat ideološki stav: posle odgledanih predstava, nametnuo se kao snažan utisak u doživljaju savremenog sveta. * Slogan objedinjuje i tematsku i umetničku liniju Bitefa, ostavljajući malo prostora za nadu? – U selekciji su se izdvojile tri veoma zanimljive instalacije, bez izvođača (ljudi), koje se igraju u pozorišnom prostoru – kaže Ivan Medenica. – Paralelno, naša tema obuhvata sve izazove pred kojima se nalazi Evropa, ali i ceo svet: rast ultradesničarskih pokreta (desni populizam), migrantsku krizu i porast kesenofobije, rasizma, autoritarnih režima i poredaka. Nečega, što se odskora zove „neliberalne“ demokratije, u kojima je teško pronaći kritičko pozorište. To više nije klasična podela na Istok i Zapad, već novi oblik autoritarnosti koji može da se odnosi na političku situaciju u Mađarskoj, Tuskoj, Rusiji, ali u izvesnom obliku i u SAD. PROČITAJTE JOŠ: Sačuvan deo kuće Đure Jakšića * Neke predstave imaju u fokusu upravo pitanje uspona desnice u različitim sredinama? – Da, u Nemačkoj, Hrvatskoj i Rusiji, dok se francuska predstava „Svita br. 3“ bavi svim zemljama Evropske unije. Naš, pak, „Bolivud“ na jedan naizgled lak način (u formi mjuzikla) tretira probleme društva u tranziciji – u rasponu od pljačke državne imovine, urušavanja privrede do, takođe, pojave ksenofobije. Jedna od glavnih tema ove predstave je nesolidarnost među samim umetnicima i poniznost prema stranim gazdama, producentima. Inače, čak tri ostvarenja preispituju da li i kako pozorište reaguje na sve ove pojave, pa i kako se ponaša u takvim okolnostima. „Svet bez ljudi“ odnosi se na praznu scenu, ali i svet uoči moguće apokalipse. Jer, svi postajemo saučesnici te velike opasnosti koja se oseća u vazduhu. * Šta razjedinjuje Evropu i njene civilizacijske vrednosti? – Na delu bi morala da bude solidarnost. Ne samo prema samim izbeglicama već i zemljama EU, u smislu jedinstvene politike prihvatanja. Moralo bi da dođe do dogovora o kvotama i nijedna zemlja, sama po sebi, ne bi smela da se izuzme iz tog plana. Kada je reč o evropskim vrednostima, javljaju se novi pokreti, „mikropolitike“, izvan svih političkih, dominantnih partija. Oni se bave rešavanjem problema u lokalnoj zajednici: ekološkim, urbanističkim, socijalnim pitanjima. A onda ih podižu na viši, državni i evropski nivo. To govori da kritičko mišljenje i samoorganizovanje i dalje opstaje. Ali, prevashodno na nivou mikrozajednice, dok na državnom nivou i dalje dominiraju sasvim ogoljeni, grubi finansijski interesi. * Sloboda, jednakost, bratstvo – više ni deklarativno ne postoje? – Te ideje preuzimaju pokreti leve ili zelene orijentacije, obično mladih, školovanih ljudi koji imaju osećaj solidarnosti sa obespravljenima. I pozorište može biti mesto, aparat, škola zajedništva i svih onih ljudskih osobina koje smo zaboravili, sredstvo za ponovno osvajanje tih vrednosti. * Ovogodišnji Bitef baviće se i fenomenom smrti, na sasvim ličnom, individualnom planu? – Program festivala odnosi se na društvene opasnosti i kataklizmu, ali i fenomen biološkog nestanka. Tri predstave (izraelska, belgijska, švajcarska) tretiraju ovu temu na jedan nežan, pametan, topao način. Recimo, postavljaju pitanja da li smo uz bližnje onda kad smo im najpotrebniji (u trenucima umiranja), po čemu bismo želeli da nas pamte posle našeg odlaska, da li i kako na to možemo da utičemo…Verujem da će se kroz predstave vratiti dostojanstvo koje je postojalo u mnogim tradicionalnim društvima prema umiranju, pa i shvatanju smrti kao dela života. * Danas je, čini se više nego ikad, smrt tabu tema? – Da, iz dva razloga. Jedan je zbog strahova koje nam politika i mediji namerno nameću (ratovi, prirodne katastrofe, vakcine, globalno zagrevanje, nove bolesti) što, naravno, ne znači da te opasnosti ne postoje. Reč je, zapravo, da nam strahove dodatno pojačavaju, možda zato da ne bismo razmišljali o drugim problemima: kako nas pljačkaju, ili ugrožavaju ljudska prava i slobode… Drugi razlog je što živimo u potrošačkom svetu, u kome uvek morate biti u top formi, uvek mlad, uvek srećan, uvek uspešan u poslu i emotivnim vezama. I onda u takvom svetu, smrt kao i bolest, postaju sramota. Nešto o čemu ne treba govoriti, jer smrt se ne „prodaje“ dobro. * Kažete da tako dolazimo do svojevrsnog paradoksa? – S jedne strane, na svakom koraku smrt se prodaje kroz medijske sadržaje i rijalitije, jer ih pokreću oni najniži senzacionalistički instinkti. S druge strane, iz tog istog potrošačkog instinkta se prenebregava svaka duhovna i fizička slabost, nesavršenost i smrt kao poslednji čin procesa nestajanja. I jedno i drugo motivisano je finansijskim interesima: istovremeno prodaješ slike smrti i katastrofe da bi zaradio, kao i sredstva za „sprečavanje“ smrti – podmlađivanje i fizičku formu. PROČITAJTE JOŠ: Turski neimari „zauzimaju“ tvrđavu Ram * Da li je strah od smrti danas toliko „pojačan“ i zbog nedostatka vere, u svakom smislu te reči? – U religijskom smislu, ona je svakako način da se čovek izbori sa strahom. Drugi način je naučna i društvena emancipacija. Kroz solidarnost, svest o opštem dobru, zajedničkom naporu i zajedničkom uspehu. Konačno, sve je to zarad budućih pokolenja. ŠTA POSLE KRAJA AKO ove godine najavljujete „svet bez ljudi“, šta može biti tema sledećeg Bitefa? – Svet sa novim, boljim ljudima. Gledao sam jednu belgijsku predstavu, pozorište bez rampe, u kojem se do kraja ne zna ko su gledaoci a ko izvođači. Svi učestvujemo u scenskom događaju, razgrađujemo i kreiramo, s puno poverenja jednih u druge. U ograničenom prostoru i vremenu, stvara se novi, drugačiji svet: – više fer, više ravnopravan, više ujedinjen. Društveni boljitak neće doći od novih ideologija „odozgo“, već će početi okupljanjem malog broja ljudi, istomišljenika, oko „malih“ tema. Tako bi radna verzija sledećeg Bitefa mogla biti – „Krenimo od nule“… APSOLUTNA DIKTATURA KAPITALA „Bez ljudi“ znači i „obezljuđen“, dehumanizovan svet? – Mislim da je jedan od ključnih razloga što je posle pada Berlinskog zida, umesto doba utopijskog života u slobodi i demokratskim vrednostima, došlo vreme apsolutne diktature kapitala! Iza mnogih dešavanja krije se novac. Tako će neko iz finansijskih razloga razoriti određena društva u Severnoj Africi i na Bliskom istoku, a to će izazvati migrantsku krizu, koja će opet prouzrokovati rast desnice u Evropi.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike